Pripremila: Vesna Kovačević
Džejms Tarner (James Turner) je zakupio šezdeset osam lokacija u londonskoj podzemnoj železnici – i popunio ih slikama mačaka. Koja je bila svrha toga istraživao je Andreas Vek (Andreas Weck), autor magazina “t3n” i urednik društvenih medija, ranije novinar u Silikonskoj dolini, a objavljeno je na portalu ovog digitalnog pionira početkom oktobra.
Nemački satiričar Volfgang J. Reus je jednom rekao da reklamiranje samo pravi razliku između ekonomski interesantnih ciljanih grupa i preostalog beskorisnog društvenog taloga. Oglašavanje prodaje proizvode i usluge – od kozmetike do građevinskih kredita za drsko skupa luksuzna dobra koja teško da su nekome zaista potrebna, navodi autor i podseća da čak i reklamiranje za neprofitne organizacije suviše često pokazuje slike koje pridobijaju ljude da otvore svoje novčanike i daju donacije, pa su samim tim i mrtvi slonovi, gladna deca i ratom razoreni gradovi takođe redukovani na puke proizvode. Ono šta oglasi danas rade suviše retko, konstatuje on, jeste deljenje velikih ideja i vizija koje imaju pozitivan uticaj, da bi one same po sebi uticale na društvenu promenu.
Časni izuzetak
Džejm Tarner, čijim primerom se bavi autor teksta, je očigledno veoma svestan ove činjenice. Ovaj Englez, koji je karijeru uzgradio u advertajzingu, a i proveo sate i sate radeći na projektima za Greenpeace ili skorije na kampanju za Siriju, primetio je da je reklamiranje ovih dana suviše ograničeno, kao i da je mnoštvo kreativnih umova tražilo nove načine da koristi svoj talenat za društveno dobro. Kao odgovor nastao je Glimpse Collective, zajednica kreativnih ljudi koji, kako sebe opisuju na LinkedInu, žele da koriste svoje veštine za dobro, pa “umesto da se fokusiraju na problem, stvaraju blic uvide u bolji svet i upotrebljavaju ih da protresu stvari”…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
