Kompanija Kaspersky je uporedila najzastupljenije navike u oblasti digitalne higijene kada je reč o pametnim telefonima i računarima i utvrdila da se navike održavanja uređaja razlikuju u zavisnosti od vrste uređaja
Istraživanje je pokazalo da su korisnici pametnih telefona primetno proaktivniji kada je reč o održavanju uređaja ažuriranim: 77% njih redovno ažurira operativni sistem i aplikacije, u poređenju sa svega 53% korisnika računara. Kada je reč o upravljanju medijskim sadržajem i datotekama, korisnici pametnih telefona i računara takođe pokazuju različite obrasce ponašanja: 72% korisnika pametnih telefona redovno upravlja fotografijama i video-zapisima ili ih briše, dok to čini 49% korisnika računara. Istovremeno, samo 46% korisnika pametnih telefona organizuje datoteke i imejlove u fascikle ili primenjuje pravila za imenovanje datoteka, dok to čini 57% korisnika računara.
Kada je reč o uklanjanju softvera koji se ne koristi, 73% vlasnika pametnih telefona briše aplikacije koje retko koristi, dok isto čini svega 47% korisnika računara. Ograničen prostor za skladištenje podataka na telefonima verovatno podstiče ovu naviku i ohrabruje korisnike da aktivnije uklanjaju aplikacije. Međutim, stručnjaci kompanije Kaspersky ističu da je brisanje zastarelih ili nepotrebnih aplikacija sa računara takođe korisno za performanse i bezbednost uređaja. Vremenom, nagomilane nepotrebne aplikacije mogu usporiti rad uređaja, dok neke od njih sadrže lične ili finansijske podatke, kao i istoriju korišćenja, koje sajber kriminalci mogu zloupotrebiti.
Zanimljivo je da je u obe grupe udeo korisnika koji preduzimaju aktivnosti čišćenja povezane sa bezbednošću veoma nizak. Samo 33% korisnika mobilnih uređaja i 31% korisnika računara redovno menja lozinke, dok 29%, odnosno 28%, pravi rezervne kopije važnih podataka. Osim toga, svega 20% korisnika mobilnih uređaja, naspram 16% korisnika računara, proverava ili ažurira dozvole aplikacija i podešavanja privatnosti. Stručnjaci kompanije Kaspersky ovaj trend smatraju zabrinjavajućim, jer ove prakse sajber higijene spadaju među najefikasnije načine za zaštitu ličnih i finansijskih podataka.
Kako bi osetljivi podaci bili zaista zaštićeni, stručnjaci preporučuju korišćenje namenskog bezbednosnog rešenja, kao što je Kaspersky Password Manager, koje, pored bezbednog čuvanja korisničkih akreditiva i bankovnih kartica, nudi i posebnu funkciju tajnog trezora namenjenu čuvanju važnih dokumenata, poput skeniranih pasoša i ličnih karata, PDF datoteka, adresa i beležaka.
Sve navedene razlike između navika korisnika računara i mobilnih uređaja u velikoj meri proizlaze iz različitih načina na koje se pametni telefoni i računari koriste. Mobilni telefoni prvenstveno služe za fotografisanje i snimanje video-zapisa, dopisivanje, gledanje sadržaja i brz pristup internetu. Pored toga, za većinu korisnika (58%) mobilni telefoni postali su glavni uređaji za pristup internetu, što prirodno dovodi do toga da korisnici preduzimaju više aktivnosti u oblasti digitalne higijene.
Ipak, računar i dalje ima važnu ulogu kao osnovni alat za rad sa datotekama i programima, kao i za obavljanje poslovnih zadataka. Za značajan deo starije populacije (58% osoba starijih od 61 godine), računar je i dalje glavni način pristupa internetu.
Stručnjaci kompanije Kaspersky naglašavaju da su prakse digitalnog čišćenja podjednako važne na obe platforme i zato korisnici treba da posvete podjednaku pažnju održavanju digitalne higijene svojih mobilnih uređaja i ličnih računara.
