Industrijalizacija, urbanizacija, iscrpljujući rad, zagađenost atmosfere, buka, nepravilna ishrana, nedovoljno fizičkih aktivnosti… krajnje nepovoljno utiču na psihofizički razvoj i život čoveka. Tome značajno doprinose hronični nedostatak vremena i promene u hijerarhiji životnih potreba, kao i sve veća otuđenost čoveka od prirode, pa i od samog sebe. Posmatrajući savremeni način življenja jasno je da postoji disbalans čovekovih potreba sa realizacijom svakodnevnih aktivnosti. Pojedinci su svesni onoga što je za njih negativno, ili što im nedostaje, dok većina nije, već živi ustaljen i često nezdrav, u psihološkom i fizičkom smislu, život. Povremeni beg iz savremene urbane sredine u kvalitetne prirodne ambijente obezbeđuje prenapregnutom organizmu čoveka bar povremenu kompenzaciju i opuštanje. U isto vreme, sve više je izražena potreba za bavljenjem fizičkom aktivnošću, relaksacijom, uživanjem u prirodi i aktivnostima u domenu kulture; konzumiranjem zdrave hrane, duhovnim i emotivnim opuštanjem. Sve ovo ima za cilj realizaciju želja svakog normalnog čoveka – da živi u blagostanju.
Blagostanje je mnogo više od prostog odsustva bolesti. Blagostanje je multidimenzionalni i holistički pristup životu. Ono uključuje mnogo više od fizičkog zdravlja; uključuje emotivne, intelektualne, socijalne, okupacione i duhovne aspekte života. Koncept blagostanja je referentni okvir od kojeg počinjemo da razmišljamo o odnosima, izborima i ponašanju – kako oni doprinose nečijem ukupnom pozitivnom razvoju. Ostvarenje blagostanja je dinamički proces u kojem ste upravo vi sami odgovorni i nadležni za život i zdravlje. To uključuje i proces pronalaženja optimalnog zdravstvenog stanja. Reč je o procesu pravljenja izbora i angažovanja koji donosi balans u nečijim emotivnim, intelektualnim, socijalnim, okupacionim i duhovnim potrebama.
Dolazak do stanja optimalnog zdravlja ili blagostanja postiže se pravljenjem pozitivnih promena u životnom stilu. To je proces u kojem pojedinac donosi svesne odluke, preduzima konkretne radnje i napreduje. Iz ovakvog pristupa proističe koncept zdravlja, celosti i balansa koji stavlja moć i odgovornost u ruke pojedinca, a ne zdravstvenog sistema. Svako od nas može da postigne svoje blagostanje postajući svestan i informisan, razvijajući pozitivan životni stil koji uključuje aktivno učešće i posvećenost sopstvenom emotivnom, intelektualnom, socijalnom, profesionalnom i duhovnom rastu i razvoju. Nikada nije kasno da taj proces započne.
Četiri aspekta blagostanja
Ljudi generalno, a zbog prirode svog posla menadžeri posebno, svakodnevno su izloženi mnogim izazovima: fizičkim, emotivnim, mentalnim i duhovnim, koji mogu uticati na njihovo zdravlje. Tim pre, zadatak im je da se potrude da uspostave maksimalno dobro zdravstveno stanje. Ako to uspeju, rezultat će biti potencijal za dobar kvalitet čitavog života.
Blagostanje u smislu zdravlja uključuje četiri „aspekta”. To su fitnes, nutricijska ishrana, životni stav i lekarska pomoć. Ljudsko telo zahteva 20 do 30 minuta vežbi pet dana u nedelji, ali na žalost oko 60% odraslih osoba ne vežba dovoljno, a 25% ne vežba uopšte. Zato su promene životnog stila u ovom delu od izuzetnog značaja. Dalje, i šta i koliko jedete utiče na to kako se osećate, koliko dugo ćete živeti i kako ćete podnositi bolesti. Nutricijska ishrana je neophodna, a ona uključuje zdravu hranu, dodatke i, veoma važno – vodu. Životni stav se nadovezuje i integriše sa nutricionističkim i fitnes aspektima. Redovne nefizičke vežbe za mozak i duh utiču na mentalno i emotivno stanje. I konačno, redovni odlasci kod zdravstvenih radnika koji pomažu u postizanju dobrog zdravlja kao i u izradi plana vežbanja i ishrane su vrlo bitni.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
