Priprema: Redakcija
Svaki generalni direktor će vam reći da može biti prilično samotno na vrhu. Pametan rukovodilac će se zato postarati da ima bar jednu osobu kojoj može da se okrene u najteža vremena, tvrde psiholozi. Oni kažu da je CEOu potreban bezbedan prostor gde on ili ona može naći smirenje, rame za oslanjanje i par ušiju za slušanje, bez osuđivanja. Međutim, istraživanja pokazuju da najčešće to nije njegov ili njen izvršni asistent, generalni savetnik ili finansijski direktor. Verovatno nije ni njegov ili njen najbolji drug iz srednje škole, čak ni supružnik, već pas ili mačka.
Rukovodiočev izbor krznenog prijatelja može mnogo reći i o njegovom ili njenom liderskom stilu i potrebama komunikacije, smatra i Sara Mičel (Sarah J. Mitchell), osoba koja ima više od deceniju i po iskustva u regrutovanju kadrova, od čega dvanaest u Alexander grupi. “Svi mi znamo da je svet podeljen na dve vrste ljudi: pasljude i mačkaljude. Naravno, postoje izuzeci koji polažu pravo na “oba” ili “nijedno”, ali većina nas se bez mnogo razmišljanja može identifikovati kao Team Dog ili Team Cat. Iako smo daleko od traženja naših kandidata za izvršioce koji se uklapaju u to, sasvim je verovatno da postoji saznanje o personalnom liderskom stilu i pristupu rešavanju problema u zavisnosti od njihovog izbora kućnog ljubimca”, kaže gospođa Mičel.
Istraživanje predstavljeno pre nešto manje od dve godine u Udruženju za psihološku nauku daje za pravo razmišljanju Sare Mičel, potvrđujući da se pasljudi i mačkaljudi razlikuju…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
