Piše: Slobodan Ogrizović
Ove godine letovali smo po treći put na Krfu – ovoga puta u hotelu „Mesongi Beach“, smeštenom tačno između Moraitike i Mesongija, na jugoistočnom delu ostrva. Dakle, sada i ovde nećete moći da pročitate šta bi to sve trebalo da se vidi na Krfu, već samo kako izgleda relaksirano tumaranje „trećepozivaca“ ostrvskim putevima i puteljcima.
Kad stignete na Krf, više nego poželjno je da kupite dobru auto-kartu ostrva, da ne biste zalutali u njegovim simpatičnim lavirintima (što kaže Lorens Darel u “Grčkim ostrvima” – „kao da ih je pravio pijani poštar“).
Krf (Kerkira, na grčkom) je ostrvo izuzetno bogate istorije. Razne su tu vojske i uprave došle i prošle, ali je Krf sačuvao svoj grčki identitet i svoju helensku prirodu. To je ostrvo maslina i čempresa, pri čemu je za masline najzaslužnija Venecija, jer je za četiri veka svog ovdašnjeg prisustva iz nekog svog „NIP-a“ davala po deset zlatnika za svakih sto zasađenih maslina. Zato danas ima oko tri miliona stabala, pa ćete često kilometrima voziti kroz guste maslinjake.
„Strateško obilaženje“
Naša turističko-vozačka strategija bila je ovoga puta – nikada ponovo ne ići istim putem, dok ne budu „ispucane“ sve druge varijante.
Od Mesongija do grada Krfa vodi najprometnija, morska magistrala kojom se i najbrže stiže od tačke A do tačke B. Usput možete da svratite u Benitses, zatim u obližnji muzej školjki, videćete i Kajzerov most, a negde u Perami možete se takođe malo zaustaviti i sići do pešačkog mosta koji preseca obližnji zaliv. Nekih deset do dvadeset metara od mostića nalazi se početak (ili kraj) uzletno-sletne piste krfskog aerodroma, tako da će avioni sletati maltene preko vaše glave. Prava avantura!
Na istom tom potezu, na ostrvcetu spojenom stazom sa kopnom, je manastir Vlaherna, a lokalne čamdžije će vas rado (uz nekoliko evra po osobi) prebaciti i do tzv. “mišjeg” ostrva, za koje legenda kaže da je okamenjeni Odisejev brod.
.
Druga varijanta je da se do Krfa stigne preko Ano Mesongija i Strogilija, i Agi Deke kroz grčka sela i maslinjake.
Kad negde odete, trebalo bi i da se vratite, a ako vam ne smetaju krivine i malkice pentranja po brdima, onda hvatajte pravac Vuniatades pa kroz Agios Mateos (varijanta treća). Usput ćete videti najmanje jedan restorančić sa vidikovcem. Svaka čast onome ko može da odoli da tu malo ne zastane da bi uživao u pogledu!
I četvrta varijanta je provlačenje od Ano Mesongija pored ostataka tvrđave Gardiki, ka Paramonasu i Pendatiju do Agios Gordisa, gde se nalazi i jedna od najlepših plaža na ostrvu. Agios Gordis je, kao i Glifada, malo severnije, okružen brdima.
Kada se od Ano Mesongija skrene ka Agios Mateosu, uskoro se sa desne strane može videti tabla koja putnike obaveštava da su došli do groblja Drinske divizije. Spomenik su podigli „Drinci svojim drugovima iz ratova…“. Grk Janis Janulis je zemljište na kome se nalazi ovo groblje poklonio sprskoj vojsci u spomen na herojstvo i prijateljstvo tokom njihovog boravka na Krfu. Srbija mu se odužila time što je i njemu podigla spomenik na glavnom trgu Agios Mateosa, kod seoske crkve.
Druga “srpska” istorijska tačka nalazi se kada od Gardiki tvrđave pođete ka Kanuliju i Paramonasu. Tu je česma koju su srpski oficiri posvetili svojim vojnicima. Svuda oko česme, po maslinjacima i proplancima, nalazili su se tokom 1916. šatori srpske vojske. O tome nam je pričao potomak tadašnjeg vlasnika i današnji vlasnik tog maslinjaka, ujedno i vlasnik hotela „Potamaki“ u Benitsesu, jedan simpatičan Grk koga smo tu zatekli. On nam se pohvalio i kako je gledao film “Gde cveta limun žut”, i kako su njegovi bratanac sa Krfa i ujak koji živi u Danskoj oženjeni Srpkinjama, i kako kažu – nemaju primedbi.
Inače, česma je u međuvremenu presušila, a vode ima samo krajem zime, ili u rano proleće.
Što se tiče srpskih spomenika, u Guviji se nalazi spomen ploča na mestu gde se srpska vojska iskrcavala od Badnje večeri do 5. aprila 1916. godine.
I, naravno, Vido. Ostrvo neizmerne tuge i mesto hodočašća Srba koji ga obilaze u znak poštovanja prema natčovečanskim naporima srpske vojske i naroda tokom prelaska preko Crne Gore i Albanije u vreme Prvog svetskog rata i prema žrtvama tog pohoda. Zbog ogromnog broja bolesnih, gladnih i nemoćnih koji su po dolasku na ostrvo umirali u jednome danu ili nedelji, bilo je nemoguće sve ih sahraniti po stenovitim obalama Vida, već su njihovi posmrtni ostaci polagani u obližnje vode Jonskog mora, u „plavu grobnicu“, kako ju je nazvao Milutin Bojić.
Do Vida vozi svakih sat vremena brodić iz gradske luke. U lučici u koju pristajete na Vidu nalazi se velika spomen ploča koja vas obaveštava da su sa tog mesta mrtvi srpski ratnici odvoženi u „plavu grobnicu“. Nastavite li desno, stazom kroz mirisnu borovu šumu, stižete do mauzoleja posvećenog srpskim junacima, sa imenima nekih od njih na unutrašnjim mermernim zidovima. Malkice uzbrdo, sa leve strane mauzoleja, nalazi se i spomenik koji je Kraljevska mornarica posvetila srpskim herojima.
A malo niže, bliže moru, nalazi se mala platforma sa klupama, sa pločom na kojoj je uklesana jedna strofa Bojićeve pesme, idealno mesto da malo sednete i da pokušate da sredite misli i emocije posle svega ovde viđenog.
Da dođete na Krf, obiđete samo Vido i odmah se vratite nazad, bilo bi opet vredno truda i više nego dovoljno utisaka…
Prava grčka sela
Ranije pomenuti Agios Mateos je jedno od nekoliko pravih “traditionale greek villages” na Krfu, ali ako vam je do tako nečega, bolje da odete u Hlomos. On je sav u uskim uličicama i živim bojama, tipičnim za Grčku, a dok šetate kroz selo, svi vam se javljaju kao najrođenijima.
Ništa manje „slatko“ je i mestašce Strinilas, na poslednjoj etapi uspona ka Pantokratoru, najvišem vrhu Krfa. Seoce je pravo grčko, sa malim trgom i na njemu tavernicom, sve onako sa kariranim stolnjacima, u senci stoletnog hrasta.
Na vrhu Krfa
I tako, od mesta do mesta, do Pantokratora – gde se nalazi manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem. Dok se u unutrašnjosti manastira mogu videti predivne freske, u porti se smestio džinovski predajnik, te tako ovde u neobičnoj simbiozi žive istorija i nove tehnologije.
Dalje na sever može se skoknuti do Pelekasa i njegovog vidikovca, kao i do poznate peščane plaže Glifada. Mi smo ovoga puta nastavili još malkice dalje – do čuvene Paleokastrice, mesta sa dva poluostrva i pet zaliva, a išli smo da obiđemo manastir osnovan još u 13. veku, rušen i ponovo podignut u 18. i 19. veku. Manastir je smešten na brdu iznad mora, sav u cveću. U okviru njega se nalazi divno živopisana crkva, manastirski muzej…
Mi ove godine nismo išli severnije, što ne znači da onaj ko ranije nije bio na Krfu ne treba da vidi neobične reljefe i plaže Sidarija, Kasiopi, Lakones, kao i plažu i mesto Agios Georgios (jedan Agios Georgios je na severozapadu, a drugi na jugozapadu Krfa i oba su dušu dala za kupanje).
S druge strane…
Kada sa juga ulazite u Krf, možete da uđete pravo u grad, a možete i da skrenete ka aerodromu, pa da vidite još pregršt zanimljivih stvari. Ceo kraj naprosto vrvi od interesantnih mesta, istorijskih spomenika i vidikovaca, a lepo je, naročito kada sunce upeče, svratiti u tzv. “Mon repos”, pravu botaničku baštu, veliki park u čijem centru se nalazi palata – muzej izgrađena 1824. godine za ser Frederika Adama, upravitelja Krfa. U ovoj zgradi rođen je i princ Filip, vojvoda od Edinburga!
U parku je sve zeleno, osim na mestima gde se nalaze antičke iskopine, kao što je to Hram boginje Here, u dorskom stilu. Šuma, čempresi, palme, drva života, hladovina, mirisi… Raj.
Iz Kanonija dalje prelazite u zaliv Garica, koji vodi do stare tvrđave i Esplanade. Negde na početku zaliva, u jednoj uličici, videćete i crkvu Sv. Jasona i Sosipatera, prvih učenika Svetog Pavla. A usput, idući ka Esplanadi, proći ćete i pored Krfskog arheološkog muzeja, pa ako hoćete da, na primer, vidite kako je izgledala Gorgona, samo napred.
Stari grad, sa toplom i širokom dušom, izgrađen je u venecijanskom stilu, ali sa primesama uticaja Britanaca, Francuza i drugih osvajača i upravitelja koji su vladali ostrvom u pojedinim njegovim periodima. Nema tu šta mnogo da se priča – treba odvojiti barem pola dana, pa tumarati glavnim i sporednim krfskim sokacima, razgledati, popiti kaficu u kafeu „Liston“ na Esplanadi, posetiti crkvu Svetog Spiridona, zaštitnika Krfa, a nedaleko od nje i crkvicu posvećenu Svetoj Ani, obići krfske trgove, spomenike i, naravno – Srpsku kuću (muzej i počasni konzulat Srbije), posvećenu uspomeni na Prvi svetski rat i boravak srpske vojske na Krfu.
Uveče u starom gradu možete naići i na krfske trubadure. Tada će vas tokom šetnje pratiti melodije čiji zvuci objedinjuju ono najlepše iz grčke i italijanske narodne muzike, dok vam iz okolnih radnjica nude da probate likere od kumkvata (bonsai-pomorandže koja uspeva na Krfu) ili da cugnete limončelo, možda čašicu uza, a tu su i krfska vina, mada vinogradarstvo nije tako rasprostranjeno kao na južnijim jonskim ostrvima. A u bogatom izboru krfskih radnjica možete naći i crno vino iz ruskog manastira sa Svete gore.
I još…
I za kraj, da ne ispadne da smo u hotelu i u “lokalu” samo spavali, da kažem da je „Mesongi Beach“ hotel jedan zaista veliki kompleks zgrada, gde se vojska ljudi po ceo dan stara da obezbedi što lepše okruženje turistima, kojima su na raspolaganju svi mogući sportski tereni, bazeni, igraonice za decu i odrasle, barovi i restorani na plaži, pedaline, čamci, ležaljke, suncobrani, zabavljači…
Moraitika i Mesongi su razdvojeni rečicom (i ona se zove Mesongi), dovoljno širokom da se njeno ušće koristi kao marina za brodiće, usidrene i sa jedne i sa druge strane rečne obale. Odavde se prave jednodnevni izleti do nekih morskih pećina.
Ako hoćete na obližnja ostrva Paksos i Antipaksos, izlet možete organizovati iz Benitsesa ili iz samog Krfa. To podrazumeva celodnevnu plovidbu, obilazak plaža sa kupanjem, svraćanje u najveće mesto na Paksosu – luku Gaios, potpuno sakrivenu iza dva još manja ostrvceta.
Da ne zaboravim da pomenem i našu omiljenu krfsku plažu Agios Georgios, na jugozapadu Krfa. Ove godine su talasi bili nešto veći, ali ko voli dugačke peščane plaže, taj će se ovde nauživati. Možete sebi priuštiti i lepu šetnju peščanom obalom od Agios Georgiosa sve do Agia Varvare. A iznad plaže nalazi se slatka plavo-bela taverna “Malibu”, bogatog morskog menija…
Uglavnom, nađite svoj tempo i svoju meru, ali ne pokušavajte da vidite baš sve što ima da se vidi na Krfu odjednom, jer je to nemoguće. A ako dođete i treći put na ovo ostrvo, budite sigurni u jedno – doći ćete i četvrti!
