Piše: Irena Bulat, direktorka ASEE Srbija
Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu radne snage težak je i nesrećan posao u svim zemljama u regionu. Loš po sve učesnike – za nezaposlene, za poslodavce i za državu.
Sa aspekta čitave vojske nezaposlenih na strani ponude vidi se ekonomska kriza i mršavi najavljeni privredni rast kod poslodavaca u privredi, a dobro poznate rođačke i partijske preferencije kod države kao poslodavca. Na drugoj strani poslodavci sa večitim lamentom „nema dobrih kadrova” i sada već činjenicom živimo u krajevima gde dobro uspeva kultura nerada. I sa treće strane država sa malo poreskih prihoda od rada i lošim statistikama. Tužna tripartitna situacija.
U takvoj situaciji, krive ponude i tražnje najčešće se ukrste kod mladih i obrazovanih kadrova. Ukrste se što prirodno tj. tržišno – potrebni su jedni drugima, a što potaknuti, po mom mišljenju neopravdano, državnim intervencijama tipa „prva šansa”. Naime, sve zemlje u regionu imaju podsticajne mere kojima utiču na zapošljavanje mladih: subvencioniranje njihove prakse, pripravničkog staža i slično. I kada se naposletku pronađu onaj koji posao traži i onaj koji posao nudi trebalo bi da ovim sve tri strane budu zadovoljne. No, sve češće dolazi do, na prvi pogled, neuobičajeno mnogo problema u usklađivanju, uhodavanju i uigravanju poslodavaca i mladih zaposlenih…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
