Dobar dan, kako ste?

Piše: Predrag Peđa Milićević

Nervozno. Ako na razgovoru za posao i dobijete na početku ovakvo pitanje, verovatno nećete odgovoriti baš tako iskreno. Ali vaša neverbalna komunikacija će možda reći i šta ne želite…

Nervoza je razumljiva, bilo da ste na putu da dobijete svoj prvi posao ili da promenite postojeći. Međutim, možete dosta da uradite za sebe (a protiv nje) ako se pripremite za razgovor. Bar neće biti onog dela nervoze koji izaziva strah od nepoznatog.

Pitanja i odgovori

Razgovor za posao se (po definiciji) sastoji od pitanja i odgovora. OK, ali kakvih pitanja, kojih… i šta bi trebalo da budu „pravi“ odgovori…? Nervoza raste, jel da? Na Internetu se mogu naći razni spiskovi pitanja, od kojih neki sadrže i impozantnih 100, ali zadržimo se ovde na nekoliko najbitnijih:

• Kažite mi nešto o sebi.

• Zašto bi baš vas zaposlili?

• Šta možete da uradite za nas što niko drugi ne može?

• Koje su veštine i znanja esencijalni za uspeh na toj funkciji? (Koje vi posedujete?)

• Zašto menjate posao?

• Šta mislite o svom trenutnom ili prethodnom šefu?

• Navedite pet najvećih uspeha na prethodnom poslu.

• Navedite pet najvećih uspeha u vašoj karijeri.

• Zašto želite da radite za nas?

• Šta je vaš idealan posao?

• Šta su ciljevi u vašoj karijeri?

• Šta su vaše jake strane?

• Šta su vaše slabosti?

• Ako dobijete posao šta ćete uraditi za prvih godinu dana?

• Šta nije bilo u redu sa vašim trenutnim ili prethodnim poslom?

Ka­ko od­go­vo­ri­ti na njih (i osta­lih 85)? Iskre­no.

Oba­ve­ze i pra­vi­la

Na­rav­no, tre­ba se do­bro pri­pre­mi­ti, „upo­zna­ti se­be“, sve svo­je pred­no­sti i ne­do­stat­ke, se­ti­ti se svih svo­jih uspe­ha i pro­ma­ša­ja… da bi mo­gli da iza­be­re­te svo­je naj­bo­lje oso­bi­ne, svo­je naj­ma­nje ma­ne, svo­je naj­be­nig­ni­je ne­u­spe­he i naj­ve­će uspe­he. Raz­mi­sli­te i o svo­joj ka­ri­je­ri – šta tre­nut­no ra­di­te, šta bi­ste že­le­li da ra­di­te, ka­kva vam je vi­zi­ja – gde se­be vi­di­te u bu­duć­no­sti, ka­ko pla­ni­ra­te ta­mo da stig­ne­te itd. Raz­mi­sli­te o svom na­či­nu ra­da, o „ide­al­nom“ okru­že­nju, šta vas lju­ti, a šta ve­se­li na po­slu, šta vas mo­ti­vi­še (ne bi bi­lo do­bro da je u pi­ta­nju sa­mo pla­ta), ka­ko re­a­gu­je­te na kon­flikt­ne si­tu­a­ci­je… Ta­ko­đe, tre­ba se do­bro ras­pi­ta­ti o kom­pa­ni­ji (ko je po­me­nuo In­ter­net?) i za­pam­ti­ti bar ne­ko­li­ko de­ta­lja ko­ji ne pi­šu na kom­pa­nij­skom saj­tu. Na taj na­čin će­te bi­ti sprem­ni za naj­ve­ći broj pi­ta­nja. Uz to, imaj­te na umu ne­ka osnov­na pra­vi­la:

• Ni­kad ne­moj­te go­vo­ri­ti lo­še o pret­hod­noj (ili tre­nut­noj) kom­pa­ni­ji, kao ni o svom pret­hod­nom (ili tre­nut­nom) ru­ko­vo­di­o­cu! Pre raz­go­vo­ra sa­sta­vi­te spi­sak stva­ri ko­je vam se svi­đa­ju i ko­je vam se ne svi­đa­ju i fo­ku­si­raj­te se na pri­ro­du po­sla i na svo­je an­ga­žo­va­nje (ne­is­ko­ri­šće­nost svih Va­ših ve­šti­na?), a ne na lju­de.
• Iz­be­ga­vaj­te od­go­vo­re kao što su „ni­kad“i „ni­šta“– ni­ko vam ne­će po­ve­ro­va­ti da se npr. ni­kad i ni na šta ne lju­ti­te, da ni­kad ni­ste na­pra­vi­li ni jed­nu gre­šku… Ali pro­na­đi­te od­go­vo­re ko­ji vas ipak ne pri­ka­zu­ju u lo­šem sve­tlu (da po­no­vim – ne­moj­te la­ga­ti!), jer se npr. lju­ti­te zbog tu­đe inert­no­sti, pro­bi­ja­nja ro­ko­va i sl, a iz gre­ša­ka ste npr. na­u­či­li stva­ri ko­je su vam ka­sni­je omo­gu­ći­le da po­stig­ne­te bo­lje re­zul­ta­te (de­fi­ni­ši­te ko­je stva­ri i ko­je re­zul­ta­te)…
• Ni­kad ne­moj­te da­va­ti vi­še in­for­ma­ci­ja ne­go što se tra­ži. Po­sto­je bar dva do­bra raz­lo­ga za to – tro­ši­te dra­go­ce­no vre­me svog sa­go­vor­ni­ka (za­ma­ra­te ga ne­bit­nim, oba­ra­te mu kon­cen­tra­ci­ju) i pri­ka­zu­je­te se­be kao ne­u­sred­sre­đe­nu oso­bu (ako op­šir­no od­go­va­ra­te, da li će­te i svoj po­sao ra­di­ti na ta­ko ne­e­fi­ka­san na­čin?). Npr. „ka­ži­te mi ne­što o se­bi“ ne zna­či „ka­ži­te mi sve o se­bi“. To je pri­li­ka da is­tak­ne­te ono naj­bo­lje – bez la­žne skrom­no­sti, ali i bez pre­te­ri­va­nja i iz­mi­šlje­nih de­ta­lja.
• Bu­di­te što kon­kret­ni­ji. Npr. na pi­ta­nja ti­pa „za­što bi­smo baš vas za­po­sli­li?“ ob­ja­sni­te vr­lo pre­ci­zno šta je to što vi nu­di­te, a za­do­vo­lja­va po­tre­be kom­pa­ni­je na kon­kret­nom rad­nom me­stu. Ako ima­te ne­ka kon­kret­na zna­nja i ve­šti­ne ili re­le­vant­no rad­no is­ku­stvo ko­ji vas mo­gu iz­dvo­ji­ti od osta­lih – to je pra­vi tre­nu­tak da ih is­tak­ne­te.

(Sa­mo)pro­da­ja

Da­kle, ne­moj­te la­ga­ti, ali se ipak pri­ka­ži­te u naj­bo­ljem sve­tlu. Ipak je to „obič­na“ pro­da­ja pro­iz­vo­da, u ko­joj ste vi – taj pro­iz­vod. Zna­či, is­tra­ži­te „tr­ži­šte“ (kom­pa­ni­ju u ko­joj kon­ku­ri­še­te), pri­ku­pi­te sve ka­rak­te­ri­sti­ke „pro­iz­vo­da“, tran­sfor­mi­ši­te ih u be­ne­fi­te (ili, po srp­ski, ko­ri­sti), osmi­sli­te pre­zen­ta­ci­ju, le­po upa­kuj­te taj „pro­iz­vod“ i – pro­daj­te ga što bo­lje.