Konsultanti: Dobro došli, Dr. Solengboleng

0

Piše: Branko Đaković

Jedna od divota tranzicije je i činjenica da se puno sredstava ulaže u to da se naše društvo oplemeni, opameti i uputi u to kako najbolje da se reafirmiše. Ko to radi? Pa, buljuci i buljuci stranih stručnjaka dovedenih na dnevnicu, ugodno ušuškanih u Hajatu i brzo, nakon okruglog stola, tribine ili predavanja, spakovanih na avion za Kazahstan, Zimbabve ili Honduras, nalik nekoj trećoj inkarnaciji hevi metal grupe iz sedamdesetih koja neprestano turira po svetu.

Da pogledamo kakvi nam to konsultanti dolaze. Neki od njih su vrhunski stručnjaci, veliki profesionalci i priznati autoriteti iz izuzetno bitnih oblasti, Ali oni su u takvoj manjini da ne vredi ni da ih analiziramo. Na svakog takvog dolazi desetak “ostalih”, koji su čitali jeftine oglase u časopisu “Konsultant P(l)aćenik” i natrapali na vaš oglas koji glasi “Mala al’ ponosna zemlja, čijoj privredi je hitno potrebna pomoć u osavremenjavanju; sredstva međunarodne zajednice namenjena uglavnom međunarodnim konsultantima”. Nadamo se da će vam simplifikovana lista koja sledi pomoći da ih lakše identifikujete i u širokom luku eskivirate.

Deda Žvaka

Znate i sami, videli ste taj poziv bar stotinak puta: “Sutra na tribini koja se bavi primenjenom naukom vrhunski stručnjak u oblasti brojanja mrava, Profesor Dudli sa Univerziteta u Kardifu”. Oglas ne kaže da je profesor po prvi put u dvanaest godina kročio izvan laboratorije i da probleme realnog života poznaje samo malo bolje od svojih subjekata – mrava. Da, profesor ima bradu, laserski pokazivač, unjkavi glas i sve odlike pravog stručnjaka: grafikoni i tabele su naslagani matematički preciznim modelom koji provereno radi – uspavaće za manje od tri minuta publiku bilo koje vrste. Čak i brojače mrava.

Tu je i njegov duhovni brat blizanac, Dr. Solengboleng iz seoceta Turtemelis u Švedskoj koji će predstaviti svoj model brendinga koji je razvio sarađujući dvadeset godina sa lokalnom fabrikom đubriva. A, da, taj jedinstveni model brendinga predstaviće na švedskom.

Universal Soldier, pardon, Consultant

Mladi muškarac, koji pretenduje da je japi, ali je do juče prodavao polovne automobile, dolazi da pripomogne na kongresu koji se bavi etikom u medicini i rudarstvu, ali je istovremeno i stručnjak za primenu IT-a u pravosuđu i poznati ekspert koji ima što-šta pametno da kaže o farmama puževa. I u svim tim rolama ćete ga gledati u sledećih šest meseci. Uz isti Powerpoint.

Minus puta minus jednako plus

E, ove malo lične istorije. Pre jedno desetak godina imao sam jednog Ričarda u timu. Morao sam da ga pustim niz (poslovnu) vodu jer je voleo mnogo da priča, jako je voleo da optužuje kolege za sve što nije uradio, i imao je dramatičnu alergiju na rad. Zatim je probao na jednom online projektu, gde je proveo manje od četiri meseca, pa je probao u jednoj marketinškoj firmi (dva meseca), pa opet u jednom časopisu namenjenom igračima (šest meseci, nije loše!), pa misteriozno u jednoj TV ekipi ovde negde u regionu, gde je bio asistent i… da vas ne opterećujem previše, sretnem ga na jednom aerodromu, usred Evrope, zapakovan u odelo kakvo nije imao ni jednom za ovih desetak godina poslovnog potucanja, na proputovanju za Ukrajinu gde ide da drži seriju kurseva i predavanja na temu “Pokretanje malog biznisa u tranzicionim ekonomijama”. Da li je neko naravoučenije potrebno? Samo da vas podsetim: Ričard, mali, živčan… za slučaj da vam ustreba stručnjak iz ove oblasti.

Krstareće rakete

Ovo su čak prilično dobri stručnjaci sa jednom omanjom manom – nemaju oni pojma gde pričaju i kome pričaju. I nije im mnogo bitno. Njihova predavanja obično počinju šaljivim detaljima: “Mnogo mi je drago što sam ponovo kod vas u Budapesti, jer ja mnogo volim Češku. E, da vam ispričam nešto smišljeno baš za vas, što vam može puno pomoći u vašoj situaciji…” Ako zaista padnete na tu nenamernu provokaciju i počnete da pričate nesuvisle priče o pop identitetu: ” Bregović, kajmak, Tito, Guča, šta li već…” saslušaće to sve sa mlakim osmehom i reći: “Da, da, naravno da je bilo teško biti deo Sovjetskog Saveza sve te godine…”

Rodbina

Ne znam koliko je probitačno u CV-ju imati stavku “Srpski Zet” za uspeh u poslovnom svetu, ali ne škodi u Srbiji. Zato kad najavljujete čoveka koji je treći asistent nekom ko poznaje nekog ko je zaista autoritet iz neke oblasti, obavezno dodajte i “Srpski Zet” i onda postaje nekako očigledno da je baš on morao da dođe i održi to predavanje u koje se preterano ne razume. Bizarno, ali to ne važi za srpske zetove i nezetove koji su Srbi ili iz Srbije. Oni mogu da imaju doktorate, i diplome, i uspehe, i međunarodna priznanja, ali više se nekako misli da su izabrali ovu tezgu da bi posetili rodbinu ili omiljeni kafić u Strahinjića Bana. Što možda nije daleko od istine, ali je tema za neki sasvim drugi gorki esej.

Share.

About Author

Comments are closed.