Ja u marketing verujem

0

Piše: Peđa Milićević

Nisam baš neki veliki vernik, ali verujem u neke stvari. Uostalom, jesam pomalo sujeveran, a čini mi se da sujeverje ima direktne veze sa verom. Kad ste (bar malo) sujeverni, činite neke stvari “za svaki slučaj”, jer “nikad se ne zna” i što bi “čačkali mečku” kad nema potrebe… Svesni ste da to baš i nema mnogo veze sa bilo čime, ali zašto rizikovati…

Zašto ljudi imaju čitave rituale u određenim situacijama (npr. sportisti pri izlasku na teren)? Da bi povećali šansu za pobedu. Ali šta ako članovi obe suparničke ekipe obave svoje rituale i time “privole sudbinu” da bude na njihovoj strani? Ko onda pobeđuje? Pa, onaj ko je bolji na terenu…  Da li će bilo ko od sportista koji su izgubili meč promeniti bilo šta u svom ritualu, jer on očigledno nije pomogao? Teško. Jer, oni veruju da im to donosi sreću.

Moć nevidljivog

Pre iz­ve­snog vre­me­na se po­ve­la kra­ća di­sku­si­ja na te­mu ve­re na Twit­te­ru i na moj komentar da ima onih koji “ne veruju dok ne vide”, dobio sam sjajan ­odgovor­ – „Emp­irijs­ko­ dokazivanje ­vere po­ni­štava sa­m­u veru. J­er, ako nešt­o m­ožeš ­da dokaž­eš, onda j­e vera s­uv­išna. “ Kad bol­je razmislim,­ zaista ­je ta­ko. T­o je suštin­a ­vere.­

Svako­ ima pravo da ve­ru­je­ u šta g­od­ hoće sve d­ok time ­na bilo­ koji na­či­n ne ugr­ož­ava nekog drugog. ­Ali, ­sad ­dolazim­o ­do­ poen­te ovog­ tekst­a ­– ­zašto ljudi ne ­veruju u mar­ke­ting? Ča­k ­i kad t­ime direkt­no ­ugrožavaju­ sebe, svoju ­ko­mp­aniju i­ sve o­ne­ koji od nje zavise…

Investicija u budućnost

Mar­ke­ting ni­je uvek eg­zak­tan. Ne mo­že se uvek iz­me­ri­ti u di­nar ko­li­ki je ROI. Ni­je uvek sva­ka ak­tiv­nost usme­re­na na di­rekt­nu pro­da­ju. Pro­da­ja mo­ra do­ći na kra­ju, ni­je spor­no, ali mar­ke­ting se, iz­me­đu osta­log, ba­vi us­po­sta­vlja­njem ve­za sa part­ne­ri­ma i ko­ri­sni­ci­ma. Kre­i­ra­njem per­cep­ci­je. Iz­grad­njom pri­o­ri­te­ta u nji­ho­voj sve­sti… To ni­je ak­tiv­nost od ne­de­lju da­na. To je du­go­tra­jan pro­ces. I da, taj pro­ces zah­te­va i od­re­đe­no vre­me i od­re­đe­ne re­sur­se, ali ako se ra­di ka­ko tre­ba, on­da sve to ni­je tro­šak, već in­ve­sti­ci­ja u bu­duć­nost. U bu­du­ću pro­da­ju, ko­ja će bi­ti i lak­ša i lep­ša i ve­ća od pro­da­je ko­ja se mo­že ostva­ri­ti bez mar­ke­tin­ga. Ali lju­di ne ve­ru­ju da mar­ke­ting ima tu moć. Ne ve­ru­ju da je mar­ke­ting po­slov­na fi­lo­zo­fi­ja stvo­re­na da po­mog­ne sa­moj su­šti­ni po­sla ko­jim se ne­ka kom­pa­ni­ja ba­vi. Ve­ru­ju u naj­čud­no­va­ti­je stva­ri ko­je pro­po­ve­da­ju naj­ra­zli­či­ti­je ve­re ši­rom sve­ta, ali ne i u mar­ke­ting… Baš čud­no.

Ja ve­ru­jem u mar­ke­ting, a vi?

Share.

About Author

Comments are closed.