Intervju radila: Vesna Kovačević
Gospodin Klevoluos Aleksandru (Cleovoulos Alexandrou) je rođen u Finiou, malom planinskom selu na Kipru, gde je završio osnovnu šestogodišnju školu. Odrastao je u osmočlanoj porodici, gde se majka starala o deci, a otac, veoma vredan čovek, bio prinuđen da radi različite poslove da bi zarađivao dovoljno za podizanje šestoro dece. Zato je detinstvo budućeg predsednika Izvršnog odbora Laiki banke proticalo u veoma skromnim uslovima. Kada je završio srednju školu počeo je da radi u jednom hotelu u Nikoziji. Tamo je, kako kaže, imao priliku da sretne i upozna mnoge poznate ljude – ambasadore, bankare, biznismene… između ostalih i generalnog direktora Barclays Banke, koji mu je pomagao da ode na studije u Englesku. Karijeru bankarskog stručnjaka gospodin Klevoluos je počeo u Barclays Banci, koja je imala svoje ekspoziture i na Kipru, stigavši do pozicije generalnog direktora bankarskih rizika, a kada je 1996. ova banka prodala onshor ekspoziture na Kipru Hellenic banci, on je odlučio da potraži drugu banku, neku koja ima ekspoziture u inostranstvu . Tako se obreo u Laiki banci…
U januaru 2001. kiparska Laiki Banka je otvorila predstavništvo u Beogradu, a vi ste imenovani za predsednika ove kancelarije. Šta je bio zadatak ovog predstavništva?
Glavni cilj predstavništva je bio da istraži tržište i da dâ preporuku direkciji Laiki banke na Kipru da otvori banku u Srbiji. No, s obzirom da su resursi Banke bili nategnuti, jer smo otvorili banku u Australiji, naš dolazak u Srbiju je kasnio više nego što je u početku planirano.
Početkom 2005. godine Laiki banka je morala dobro da “izvaga” i izabere u kojoj balkanskoj zemlji će otvoriti banku. Biralo se između Rumunije, Bugarske i Srbije, a smatram da sam ja odigrao presudnu ulogu da izbor padne baš na Srbiju.
Zašto ste se zalagali da Laiki banka dođe baš na srpsko tržište?
Zato što veoma verujem u ljude ovde i u budući ekonomski potencijal Srbije. Vaša tradicija i mentalitet veoma su slični kiparskim. Mi imamo mnogo toga zajedničkog: istoriju, kulturu, religiju i prisne veze već vekovima.
Prošle godine Laiki Grupa je preuzela Centrobanku. Zašto je izbor pao baš na nju?
Da, prošle godine Laiki Grupa, sada Marfin Popular Group, je počela da traži pogodnu manju banka kako bi uložila u Srbiju. Među nekoliko banaka sa kojima smo uspeli da ostvarimo kontakt i razgovaramo na ovu temu bila je i Centrobanka. S obzirom da se radilo u manjoj banci, koja je uz to po oceni analitičara Finance Central Europe magazina, najozbiljnijeg na polju finansija, dobila priznaje “Najbolja mala banka u Srbiji i Crnoj Gori u 2004”, odlučili smo da uradimo reviziju i pravni due diligence kako bismo je kupili. Ovaj proces je trajao do 17. januara 2006. kada se i završilo sa kupovinom akcija u skladu sa svim zakonima koji su bili vezani za ovaj proces.
Došla da ostane
Šta nam možete reći o samoj Marfin Popular Grupi i posledicama njenog finansijskog upliva u akcijski kapital Laiki Grupe?
Marfin Popular Grupa je finansijski pouzdana bankarska organizacija koja postoji više od jednog veka. Marfin Popular Grupa je prisutna na Kipru, u Grčkoj, u Engleskoj, Australiji, Rumuniji, Ukrajini… pa evo i u Srbiji – svoja predstavništva ima širom sveta.
Finansijski upliv veoma jake Marfin Grupe iz Grčke u akcijski kapital Laiki Grupe otvara mogućnosti daljeg napretka i razvoja na međunarodnom nivou. Marfin Popular Grupa je odlučna da podrži, i to ne samo finansijski, rad Laiki Banke a.d. u Srbiji kako bi ona postala jedna od vodećih banaka na lokalnom tržištu. Laiki Banka a.d. je ovde da ostane i uspe. Naš glavni cilj je da postanemo “Banka prvog izbora” u Srbiji, fokusirajući se na kvalitet, inovacije i širok asortiman usluga.
Kojim se profesionalnim standardima, pored uspešnosti, rukovodi vaša banka u svom poslovanju?
U Laiki banci ispravnost preduzetih aktivnosti i odgovornost u korporativnom upravljanju se smatraju za glavne preduslove za stvaranje vrednosti, kako za deoničare tako i za srpsko društvo uopšte. Mi smo se dosledno povinovali slovu i duhu lokalnog zakonodavstva, pravilima i regulativi, pratimo primere međunarodnog razvoja i koristimo sopstvene vrednosti kako bismo razvili principe jednog primernog korporativnog upravljanja.
Ja, kao predsednik Izvršnog odbora Laiki Banke a.d, preuzimam na sebe odgovornost prema zaposlenima, deoničarima, klijentima, dobavljačima i, naravno, prema društvu. Naša Banka će biti aktivno uključena u društvene procese u Srbiji, dajući svoj odgovarajući doprinos, što je i sastavni deo naše strategije. U tom cilju, obrazovanje, kultura i sportske aktivnosti biće glavni stubovi društvenog doprinosa naše Banke.
Vizija Laiki Banke je da, kao što sam rekao, bude “Banka prvog izbora” u Srbiji, dok savesno i odgovorno radi sa svojim klijentima, sa akcionarima i sa društvom uopšte. Mi smo odlučni da razvijemo naše prisustvo na lokalnom tržištu na temelju jakih principa i vrednosti kao što su efikasnost, kreativnost, poštovanje drugih, društveni doprinos, timski rad, kvalitet i poverenje.
Dugoročni planovi i visoki ciljevi
Šta konkretno preduzimate da biste u Srbiji izgradili imidž “Banke izbora”?
Već smo počeli da zatvaramo takozvane “butik poslovnice”, a umesto njih ćemo uskoro otvoriti moderne filijale u većim gradovima Srbije. Želimo da razvijemo posao, da podignemo kvalitet usluge na jedan viši nivo, a da pri tom budemo potpuno transparentni i radimo po zakonskoj regulativi koju propisuje Narodna banka Srbije. Laiki Banka a.d. je nedavno uvećala akcijski kapital za 30 miliona evra. Ovakva odluka je jasan pokazatelj da ona ima dugoročne planove i visoke ciljeve na srpskom tržištu.
Naravno, delovaćemo i kao most za investicije koje će biti usmerene ka Srbiji sa Kipra, iz Grčke, Australije, Kanade, gde živi mnogo Srba. Nedavno je pri Kiparskoj privrednoj komori osnovano Kiparsko-srpsko udruženje, kako bi se promovisale dalje ekonomske veze. Na kraju, važno je zapaziti da će Kipar i Grčka, budući da su punopravne članice Evropske Unije, bez sumnje podržati ulazak Srbije u Evropsku Uniju. Srbija može da računa na nas.
Kako vi kao bankarski stručnjak vidite trenutno finansijsko tržište u Srbiji i kako objašnjavate kretanja na njemu?
Što se tiče ekonomije u Srbiji, prvi kvartal ove godine su okarakterisali visok privredni rast, niska inflacija i visok spoljnotrgovinski deficit. Oni su u najvećoj meri posledica značajnog rasta domaće tražnje, koja je počela u prethodnom kvartalu povećanim trošenjima države i visokim rastom plata. Predizborna fiskalna ekspanzija pokrenula je visok rast proizvodnje, ali, kombinovano sa apresijacijom dinara, i rast uvoza. I pored veoma solidnog rasta izvoza, visok rast uvoza i pad u tekućim transferima doveli su do veoma visokog deficita tekućeg računa, koji je prešao 17% BDP, što je dovelo do pada deviznih rezervi zemlje. Značajni kapitalni transferi nisu bili dovoljni da pokriju ovako visok deficit. Zbog uspešnog sputavanja inflacije, Narodna banka Srbije je nastavila da spušta referentnu kamatnu stopu, koja je krajem maja dovedena do 9,5%. Pad realnog prinosa na repo hartije dovodi do oslobađanja likvidnosti. Verovatno direktno povezano s tim, oživljavaju bankarski krediti privredi, dok je u četvrtom kvartalu 2006. ovaj vid plasmana bio potpuno zaustavljen. Deficit platnog bilansa i dalje snižavanje repo stope Narodne banke Srbije dovode do toga da dinar ponovo nominalno depresira za oko 3% u odnosu na kraj 2006. U domaćoj privredi depresijacija kursa obično dovodi do porasta cena. Za sada, međutim, nominalna depresijacija nije dovela do rasta cena i bazna inflacija ostaje na veoma niskom nivou.
Prvi kvartal su obeležila i fiskalna kretanja čiji rezultat je bio neočekivano pozitivan konsolidovani bilans, tek u blagom deficitu, praktično neutralan. Takav bilans je rezultat pre svega visokog rasta prihoda – PDV iz uvoza, akcija i carina – koje je, opet, posledica porasta domaće tražnje.
Restriktivna monetarna politika u prvom kvartalu 2007. popušta. Novčana masa nastavlja da ubrzava međugodišnji rast sa 39,2% na 42,9% u Q4 2006, najviše pod uticajem ubrzanja rasta kredita nedržavnom sektoru. Narodna banka Srbije je u nekoliko navrata snižavala referentnu kamatu stopu sa 14%, koliko je iznosila u decembru 2006, na 10,5% na kraju Q1 i dalje do 9,5% na kraju maja 2007. Realni prinosi na repo takođe padaju i, mereni u odnosu na inflaciju, kreću se u intervalu od 5% do 8%. Ovo je dovelo do smanjenog interesovanja banaka za hartije od vrednosti Narodne banka Srbije.
Verovatno direktno povezano sa manjim ulaganjem u hartije od vrednosti Narodne banke Srbije od svega 200 miliona evra, oživljavaju bankarski krediti privredi. Banke tu plasiraju oko polovinu novih plasmana (300 miliona evra), dok se u Q4 2006 ovaj vid plasmana bio potpuno zaustavio. Nove plasmane banke i dalje, kao i u poslednja dva kvartala 2006., finansiraju iz domaćih depozita, pre svega nove devizne štednje, smanjenja izdvojenih depozita banaka kod Narodne banke Srbije po osnovu obavezne rezerve.
Sreća u stvaranju
A kako jedan bankarski stručnjak poput vas uspeva da uskladi brojne poslovne obaveze i lični život?
Mogu da kažem da rad i život bankara teku naporedo. Ponekad su blizu, ponekad daleko, često su jedno isto. Ja se dobro osećam dok radim, dok stvaram. Velika je sreća stvarati. Smatram da srpski narod zaslužuje da ima mnogo bolji život u svakom pogledu, i radujem se što me je sudbina dovela u Srbiju da učinim nešto u tom pravcu.
