Alan George Lafley, predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Procter&Gamble u Sinsinatiju, postao je CEO u junu 2000. godine, u sred krize koja je tada potresala kompaniju. Svoja iskustva o tome šta CEO treba da radi u takvoj situaciji, ali i uopšte, nezavisno od perioda u poslovnom ciklusu kompanije, podelio je sa čitaocima “Harward Business Rewiewa” u maju prošle godine, no ona i dalje mogu da posluže kao koristan podsetnik na najbitnije stvari na koje CEO treba da usmeri pažnju, stalno imajući na umu da njegov prevashodni zadatak treba da bude povezivanje zainteresovanih strana izvan organizacije sa zainteresovanim stranama unutar nje.
Lafley se seća kako je 7. marta te 2000. godine kompanija objavila da neće uspeti da dostigne projektovanu zaradu za treći kvartal. Cena akcija kompanije pala je sa 86 na 60 USA dolara u samo jednom danu. Tokom druge nedelje, baš kada je njegovo imenovanje bilo najavljeno, cena je pala 11%. U mnoštvu faktora koji su doprineli neredu u kojem se kompanija našla glavni je bio preterano ambiciozna organizaciona transformacija, kojom su pokušali da promene previše toga suviše brzo, što je omelo vođenje svakodnevnog poslovanja sa izvrsnošću. Ipak, njihov najveći problem u leto 2000. nije bio gubitak 85 milijardi tržišne kapitalizacije, već – kriza poverenja. Mnogi od P&G lidera povukli su se u svoje bunkere. Poslovne jedinice i rukovodstvo međusobno su se optuživali za loše poslovne rezultate. Investitori i finansijski analitičari bili su iznenađeni i ljuti. Zaposleni su pozivali na skidanje glava. Penzioneri, čiji je udeo u dobiti prepolovljen, bili su više nego besni. Mediji su tada pisali o drami poznate kompanije naslovljavajući tekstove od “Poverenje investitora u P&G puca” do “Nevolje u Brend Sitiju: mi volimo njihove proizvode, ali na tech-besomučnom tržištu mrzimo njihove akcije”. Najbolniji za kompaniju je bio onaj “Da li je P&G mari?”
“U šest po podne mog prvog dana kao CEO-a, ja sam stajao u TV studiju kao jelen ispred farova automobila koji se približava, mozgajući o tome šta je pošlo naopako i kako to da popravimo. Svi su gledali u mene očekujući odgovore, ali istina je bila da ja još nisam znao šta da se preduzme da bi se P&G vratio na pravi put”, priseća se Lafley “dobrodošlice” koja ga je sačekala kada je došao na poziciju CEO-a – na posao koji nikada ranije nije radio.
No, baš zahvaljujući vatri u koju je odmah bačen, Lafley je mogao da izvuče pouke i izgradi stav o tome šta su osnovni zadaci prvog čoveka kompanije, koje on ne sme da izgubi iz vida bez obzira na sve.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
