Kriza menja navike poslovnih ljudi. Kad nema krize i posao glatko ide niko ne razmišlja o profesionalnim prodavcima, a i zašto bi, kada se proizvodi sami prodaju. Ali u krizi priliv novca je osetno manji, i primarni cilj je preživeti. Zbog toga ne čudi uočljiv trend naglog porasta broja oglasa za komercijaliste, naročito direktore prodaje, trenere prodajnih timova, itd. U oskudici potražnje i novca, raste svest o potrebi za aktivnim pristupom prodaji, i profesionalcima koji će ono malo para koje postoje na tržištu pretočiti u kasicu firme.
Na prvi pogled odličan rezon, ali na drugi stvari postaju dramatičnije. Ili makar čudnije. Naime, pametan potez uglavnom još uvek prati logika oskudice – platićemo ako bude para. Sami poslodavci ne veruju u svoje prodavce. Ili u mogućnost prodaje svog proizoda, pa idu na “zihericu” – kad nešto proda daću mu proviziju. Oni malo samouvereniji ponude skromnu osnovnu platu i visoke procente. A tek mali broj ponudu visoku platu.
Pravilo i izuzeci
Iako sami provaci najviše vole da budu plaćeni na procenat, i to je jedini pravi stimulans za njihov rad, ovaj pristup ima ozbiljne nedostatke, osim u par izuzetaka o kojima će takođe biti reči…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
