Pod pojmom sive ekonomije u najširem smislu podrazumeva se svaka protivzakonita privredna aktivnost usmerena ka sticanju koristi za sebe i svoj račun, a na štetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili države. Siva ekonomija je aktivnost koja putem nepoštovanja pravnih normi i poslovanja van legalnih tokova ima za cilj izbegavanje plaćanja propisanih fiskalnih i drugih obaveza prema državi.
U različitim zemljama upotrebljavaju se različiti nazivi za sivu ekonomiju, kao što su i različite (a opet i slične) faze njenog ispoljavanja. Pojavom sive ekonomije i njenim razvojem državi izmiču značajni izvori budžetskih prihoda. Zbog toga siva ekonomija ne samo da ugrožava redovan priliv budžetskih sredstava, već i ozbiljno ugrožava proizvodnju i regularni promet roba i usluga. Nelojalno konkurišući čitavoj registrovanoj (legalnoj) privredi, ona umanjuje i efikasnost ekonomske politike na nivou države.
Uzroci pojave i širenja sive ekonomije
Do izvesne mere delovanje sive ekonomije može imati i neke pozitivne efekte (dinamiziranje privrednih aktivnosti, poboljšavanje ili održavanje dostignutog nivoa životnog standarda stanovništva, povećanje ukupne tražnje), ali negativni efekti su daleko brojniji. Njeno značajnije širenje u pojedinim segmentima ukazuje na slaba mesta privrednog sistema, a veliki obim je znak bitnih poremećaja u razvoju privrede, gde vitalne funkcije regularne privrede preuzima neformalni sektor.
Smatra se da je osnovni razlog za pojavu i širenje sive ekonomije utaja u plaćanju javnih prihoda, odnosno izbegavanje ili kršenje propisa koji regulišu privredne transakcije. Često se dešava da namerno izbegavanje plaćanja jednih obaveza prouzrokuje nenamerno izbegavanje drugih. Na primer, neprijavljivanje radnika zbog izbegavanja plaćanja poreza ima za posledicu izbegavanje plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.
Uopšteno posmatrano, glavni uzroci i uslovi za pojavu sive ekonomije mogu se klasifikovati u tri grupe faktora:ekonomske (finansijski problemi, visoki poreski nameti, verovatnoća otkrivanja, strogost sankcija, očekivani profit),psihološke (neslaganje sa ciljevima i sredstvima ekonomske politike, stav prema riziku) i faktore oportuniteta(iskustvo u utaji, obrazovanje značajno za nalaženje posla i njegovo uspešno obavljanje izvan zakonske regulative).
Posmatrajući period od 1990. godine do danas, može se konstatovati da su osnovni faktori koji su delovali i koji deluju u pravcu širenja sive ekonomije i održavanja njenog visokog nivoa u Srbiji i Crnoj Gori sledeći: nezaposlenost i nizak nivo životnog standarda, neprilagođenost poreskog sistema, nepoverenje građana u bankarski sistem, teškoće u održavanju konvertibilnosti dinara (poslednjih godina dinar je stabilizovan) i stalna bojazan od inflacije, neefikasnost državnih organa, nekonzistentnost i nestabilnost zakonodavne regulative, nerazvijena svest o potrebi plaćanja obaveza prema državi, rat i ratne emigracije, ekonomska blokada i hiperinflacija, opadanje kredibiliteta državnih banaka (danas je situacija znatno bolja, dosta stranih banaka je došlo, zaveden je red).
Hiperinflacija, kao idealan ambijent za širenje sive ekonomije, odnosi prevagu nad svim ostalim faktorima. Ako posmatramo na duži rok sve gore navedene faktore, može se uočiti da su pojedini od njih aktuelni i danas:
– neprilagođenost poreskog sistema i poreske politike (nešto je urađeno smanjenjem poreskih opterećenja na plate i drugih poreza, uveden je porez na dodatu vrednost koji se pokazao u mnogim zemljama kao efikasan mehanizam za suzbijanje sive ekonomije)
– nezaposlenost i nizak opšti nivo životnog standarda
– sporo obnavljanje poverenja građana u državne institucije i institucije monetarnog sistema (iako je zaživeo Zakon o povratku devizne štednje).
Igranka bez prestanka
Preduzetnici sa svojim savetnicima konstantno razrađuju “šeme” kako da porez ne plate ili da teret prebace na drugoga. Na drugoj strani, organi odgovorni za poresku politiku i poreski sistem bore se da to spreče i da usavrše poreske propise kako bi prikupili prihode od poreza uz što manje troškova. Međutim, efikasno obavljanje poslova oko prikupljanja i naplate poreza podrazumeva saradnju sa mnogim drugim organima kao što su: ministarstvo finansija, carinska uprava, ministarstvo unutrašnjih poslova, sudstvo, poslovne banke, inspekcijske službe, zavodi za statistiku, mediji i dr.
U našoj zemlji gotovo je uobičajena praksa obavljanja raznih poslovno-finansijskih transakcija bez plaćanja poreza, pri čemu se izbegavaju upravo oni porezi koji su za državu najizdašniji. Tako je ranije izbegavano plaćanje poreza na promet, a danas se izbegava plaćanje poreza na dodatu vrednost.
Načini izbegavanja plaćanja poreza
Porez na dodatu vrednost, akcize, pa i carine, jesu porezi na potrošnju, a izbegavaju se tako što se promet tj. kupovina ili prodaja ne prikazuju (ili se prikazuju u manjem iznosu). Pri tome se primenjuje različita “metodologija”.
Najčešći slučajevi izbegavanja poreza kod nas bili su šverc, unos robe u zemlju bez plaćanja dažbina ili uz fiktivnu dokumentaciju, i ilegalna prodaja iz ilegalnih magacina (roba se drži na zalihama uz vešte falsifikate popisnih lista i knjigovodstvene dokumentacije). Ranije se i plaćanjem preko žiro računa izbegavalo plaćanje poreza na promet, dok se danas češće dešava da se plaćanje vrši u gotovom da bi se izbegao porez, pa se jedna cena ugovara za “keš”, a druga za plaćanje preko računa. Izbegavanje plaćanja poreza na promet vršilo se i kod kupovine robe uz akceptne naloge. Naime, ukoliko u trenutku dospeća naplate na računu dužnika nije bilo sredstava, preduzeće kupca je išlo pod stečaj, a porez je ostajao neizmiren (neizmiren je ostajao i dobavljač koji je dao robu na akceptne naloge). Dalje, porezi se ne plaćaju ni kada se vrše otpisi roba ili kada se prodata roba prikazuje kao da je na zalihama, zatim kod prometa nekretnina (očekivanje inflacije, manja procenjena vrednost od realne i dr.).
Često se izbegava plaćanje poreza i doprinosa na plate radnika (najčešće od strane privatnih preduzetnika) ili zbog visokih poreza i doprinosa poslodavac prijavljuje zagarantovane zarade. Nelikvidnost društvenih preduzeća takođe odlaže plaćanje poreza i doprinosa, a izbegavaju ga i velike korporacije. One prikazuju manji prihod a veće troškove poslovanja i manipulišu dugovima (dugovi se se prikazuju većim, a potraživanja manjim ili teže naplativim).
Konačno, plaćanje poreza izbegavano je i osnivanjem tzv. fantomskih firmi. One su uglavnom osnivane sa falsifikovanim ličnim kartama, izbegličkim legitimacijama, na nepostojeća imena i adrese. Najčešće, fantomske firme trguju akciznim robama (alkohol, cigarete, nafta, kafa…), za koje je i porez najveći, pa nije teško izračunati na kolikom je gubitku država. Tačan broj nepostojećih preduzeća se ne zna, jer se ona otkrivaju tek kroz načinjena i otkrivena krivična dela.
Mere za suzbijanje sive ekonomije
Države se protiv sive ekonomije bore na razne načine. U našoj zemlji na rešavanju ovog problema angažovana su i republička i savezna ministarstva, a na spisku mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja i onemogućavanja ove nemile pojave je i insistiranje na harmonizaciji saveznih i republičkih propisa u obezbeđenju funkcionisanja jedinstvenog tržišta Srbije i Crne Gore, prvenstveno u delu koji stvara uslove i motive za sivu ekonomiju, ujednačavanje fiskalnih opterećenja uz njihovo sniženje i proširenje osnove poreskog zahvatanja (što utiče da se značajan broj sadašnjih učesnika u sivoj ekonomiji opredeli da svoje poslove legalizuje uz plaćanje svih dažbina prema državi).
Pored toga, valja podržati napore Vlade Republike Srbije na aktiviranju svih postojećih mehanizama bezgotovinskog plaćanja, te i dalje raditi na ekspanziji i uvođenju potrošačkih kartica. Takođe treba obezbediti još strožiju kontrolu robnih tokova (promet na veliko se smatra glavnim generatorom sive ekonomije) i što više jačati finansijsku disciplinu kod kompenzacionih plaćanja između privrednih subjekata, pri isplati zarada i drugih prinadležnosti “u naturi”.
Strožiju kontrolu potrebno je uvesti i u oblast zapošljavanja.
Činjenica je da bi plaćanje samo preko bankarskih tekućih računa uticalo ne samo na suzbijanje sive ekonomije, nego bi se povećao kreditni potencijal i likvidnost banaka.
Kao mere za suzbijanje sive ekonomije pominju se i povećanje naplate javnih prihoda, smanjenje poreskih stopa, svođenje kontrole cena na što manju meru, te insistiranje ekonomskih vlasti na vladavini prava.
Cilj proklamovanih mera je slojevit i sadrži u sebi naglašenu prednost koja bi bila realizovana u svim onim slučajevima u kojima se tokovi sive ekonomije legalizuju. U takvim slučajevima sredstva čiji su izvor porezi i drugi doprinosi slivali bi se u budžet. U dosadašnjim uslovima tih sredstava nije bilo.
