Tri najzapaženije profesije tokom devedesetih godina su često dovođene u međuzavisnost: pevačice, kriminalci i političari. Sa jedne strane razumljivo i tipično za jake brendove – veliki i poznati se udružuju međusobno. Što bi narod rekao “para na paru ide”. Sa druge strane, još od šezdesetih godina prošlog veka etablirana je medijska slika: ONA – predmet požude, ON – snažan i moćan učinio bi sve za nju – ali da javnost prati svaki njihov korak…
Prva ženska pop ikona Merlin Monro u intervjuu datom magazinu Life sedam dana pre njene tragične smrti, a koju prenosi Rade Grujić u knjizi „Duhovi vremena“, čini se na najbolji način objašnjava doživljaj i značenje zvezda estrade i šou biznisa: „Ne doživljavam sebe kao potrošni proizvod, ali sam sigurna da me mnogi ljudi tako doživljavaju… Kada me negde pozovu znam da me nisu pozvali zbog mene same. Da sam običan ukras… Svi te razvlače. Svako bi da ima delić tebe, obožavaju da te cepkaju na komadiće. Ne verujem da to rade svesno, ali stalno čujem uradi ovo, uradi ono (…) Zaista nisam nikada razumela to o seks simbolu. Problem je u tome što te seks simbol pretvara u stvar, a ja to odbijam da budem. Ali, ako već moram da budem simbol nečega, onda više volim da budem seks simbol, nego simbol nekih drugih stvari“.
Merlin je imala više brakova, prvi sa legendom američkog bejzbola Mađom, drugi sa poznatim dramaturgom Arturom Milerom, i brojne seksualne veze, od kojih su najznačajnije one sa predsednikom Džonom F. Kenedijem i njegovim bratom Robertom. Dakle, Merlin u ulozi „ukrasa i zabavljača za stolom muškaraca“ tražila je spas od industrije „koja je razvlači i cepka na komadiće“ u zagrljaju muškaraca – jakih i moćnih prijatelja. Današnja slika u Srbiji koja je nasleđena iz prethodne turbo folk decenije, daje sličan prototip…
Zakoni tržišta i estrade
Trideset godina kasnije, poslednje decenije prošlog veka, zapadnu Evropu i Ameriku obeležila je “mišićava Merlinka” Lujza Čikone, svima poznata kao Madona, nudeći savremeni model seksi ikone. No, osim što su današnje dive te vrste mišićave, seksualno nesputane, odvažnije i “samostalnije”, one su opet iznad svega samo – ukras. Najčešće “cvet u bašti” moćnika, bilo da je reč o kriminalcima, političarima ili turbo-obogaćenim biznismenima tajanstvenih profesija.
Slično pomenutoj Merlin i mnogim drugim svetskim glumicama i pevačicama, i ovdašnje, nazovimo ih “turbo folk dive” traže isto – Mp+Ms+mp iliti Mnogo para + Mnogo sigurnosti + malo poštovanja.
I kao na svakom tržištu uvek se prati ponuda i tražnja. Kada se ukaže nova, bolja prilika – trenutni izbor postaje prošlost. Kamere i fotoaparati su spremni.
Gledajući sve to očima prosečnog gledaoca shvatamo da smo svi tu radi dobre zabave. Još intriga, još detalja iz privatnog života, po neki skandal… elementi su medijske formule koja važi decenijama. Jedino što se menja jesu “znaci vremena” oličeni u stajlinzima, enterijerima, dizajnu reklama… rečju – “pakovanju”. Ni globalna ni dešavanja na lokalnom planu nikada ozbiljnije nisu mogla da ugroze interesovanje za svet sporta, filma, muzike i “turbo folk” produkata. Bez obzira na sve ratove, inflacije, sankcije, bombardovanja… uvek je važilo jasno medijsko geslo show must go on.
Ekstra vrh…
Kao što reklama i video spot predstavljaju stepen razvoja jedne (vizuelne) kulture, tako su i ulice i ljudi na njima oduvek bili ogledalo jednog grada. A u Beogradu, ali i u drugim većim gradovima, stvoren je trend, prihvaćen bez obzira na klasnu i socijalnu pripadnost, gde su mnogi pronašli svoju ulogu kao “nesalomivi” i “neodoljiva”.
Stvaranje urbanog mejnstrima od snažnih mladića sa pištoljem za pojasom i maznom pevačicom na sedištu njihovog skupog automobila nudilo je nešto drugačiju sliku od već prihvaćenog MTV stajlinga. Sve je vrlo slično, ali nijanse su učinile svoje da zlatni lanci, bazeni i zanosne devojke u našoj verziji izgledaju autentičnije. Kod nas je to sa više srca, duha i što bi se reklo, deluje nekako uverljivije. Kako bi ovdašnji politički establišment rekao “Mnogo smo bliži Rusiji nego Evropi”. Sami akteri, čini se, sigurni su u sebe i u one pored sebe.
Zajednički sadržalac za ovo ovde i ono tamo je instant&fast. Sa (re)prezentacijom turbo folka smo pokazali da prihvatamo merila novog društva i savremenog sveta. I više od toga, stvoreno je naličje jedne nove turbo-urbane generacije sa uzrečicom i životnim lajtmotivom “Ma, Opušteno, Brate”. I na kraju, u novom slengu trećeg milenijuma nikad nisam uspeo da razlučim koji epitet od sledeća dva predstavlja superlativ – “Ekstra, Brate” ili “Vrh, Brate”.
