Šta je to Naïve Bayes algoritam? Kako povezujemo Srbiju i Japan uz pomoć principa Kaizen filozofije? Šta možemo da naučimo iz japanskog iskustva o zaštiti životne sredine i plaćanju mobilnim telefonom u javnom prevozu? Koliko su Srbi privrženi Japanu i njegovoj kulturi? Ovo su samo neke od tema akademskih istraživačkih radova nagrađenih Sakura stipendijama za najbolje ideje u vezi sa Japanom. Kompanija Japan Tobacco International i Ambasada Japana pokrenule su Sakura stipendije kako bi studente i istraživače u Srbiji inspirisale da istražuju Japan.
Od više od stotinu sjajnih ideja, komisija je odabrala sledeće:
- Isidora Gatarić – “U kojoj meri su građani Srbije zaista posvećeni Japanu i japanskoj kulturi – analiza sentimenta zasnovana na Naïve Bayes algoritmu”
- Marko Veljković – “Privredni kriminal – karakteristike, zakonski mehanizmi i iskustva Japana i Srbije”
- Nataša Krpina – “Povezivanje japanske i srpske kulture kroz primenu Kaizen filozofije i načela sanzara uz slikanje murala i organizovanje edukativnih interaktivnih radionica”
- Sanela Milosav – “Očuvanje životne sredine kroz primenu japanskog sistema za reciklažu i upravljanje otpadom u Srbiji”
- Vanja Končarević – “Razvoj sistema plaćanja mobilnim telefonom u Srbiji iz iskustva Japana – korišćenje u gradskom prevozu”
Njegova ekselencija Đunići Marujama, ambasador Japana u Srbiji, ovu priliku je iskoristio da generalnom direktoru kompanije JTI u Srbiji Viktoru Vekliču preda ručno napisano Priznanje Japanske ambasade kompaniji JTI za doprinos u promovisanju japanske kulture u Srbiji.
Konkurs za Sakura stipendije obeležava sedmu godišnjicu i namenjen je studentima ili istraživačima koji nisu stalno zaposleni, a ddeljuje se za dobru istraživačku ideju iz jedne od nekoliko oblasti: od japanskog jezika, preko književnosti i kulture, društvenih i tehničkih nauka, do ekonomije i Kaizen filozofije. Sakura stipendija dobila je naziv po drvetu japanske trešnje, koje je poznato kao simbol sreće i prosperiteta.
