Piše: dr Zvezdan Horvat
“Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) otkrila je da je Folksvagen (VW) varao na testu kojim se utvrđuje emisija veoma štetnih gasova azotnih oksida, koje proizvode njegovi dizel motori. Ispostavilo se da je VW u svoja vozila instalirao uređaj koji pokazuje značajno manju emisiju azotnih oksida, ali samo u slučaju kada je automobil podvrgnut strogim testovima u laboratorijskim uslovima.” (B92, 22.9.2015.)
Mislim da smo svi videli neku od verzija ove vesti, ali o čemu ona zapravo govori? O dizel motorima, o VW ili integritetu u biznisu, kako je sada moderno da se kaže? Neće biti da je ovo priča o VW i njihovim dizel motorima; oni su povod. Njima je sada svakako veoma „interesantno” i „zabavno”, ali će ih i koštati. Fokus je na tome kako se to može desiti i koji nas principi vode da se to desi.
Takvih ili sličnih priča ima uvek, ali ovakav slučaj dospeva u centar pažnje javnosti kada su u pitanju velike firme koje imaju izuzetan uticaj na tržištu i na koje se svi ugledaju. Ali, kako je to moguće kada baš one imaju definisane razne kodekse, pravila etičnosti i sisteme vrednosti? I to često u svim mogućim prostorijama na velikom broju plakata. Mi smo… i… i još… ko zna šta lepo o nama. Možda ih ne čitaju? Ili čitaju, ali ne mare. Ili ne čitaju i ne mare. Da li je moguće da se u ogromnim korporacijama ova prevara desi, a da mudro rukovodstvo to ne zna? Svako neka pravi zaključak za sebe, ali ja ne verujem…
Riba smrdi od glave!
I sada dolazimo do pitanja nije li stil menadžmenta ključnih ljudi, zajedno sa željom za uspehom, profitom, bonusom, dividendama, ali i željom za prečicama do tih ciljeva, doveo do ovog raspleta. Psiholozi kažu da su pamet i glupost pravilno raspoređene po svetu, pa što ne bi bila i čestitost. Sve ovo se dešava na svim nivoima, ali na najvišem je i najopasnije, jer ipak “riba smrdi od glave”, pa je time i zahvat veći. Članci o VW nakon skandala govore da su se inženjeri plašili generalnog direktora i njegovog stila, a on je obećao minimalnu emisiju izduvnih gasova. Pa, šta da se radi… mora se… To je tako kada imamo organizacionu klimu koja ne dozvoljava uzajamno poštovanje i poverenje, već izgleda diktaturu. Postoji jedan alat u Adižesovom metodu uzročno posledična analiza kojim se utvrđuje koji problemi su uzroci a koji posledice. Tamo se kaže da u firmama koje rastu stavovi ključnih ljudi utiču na klimu u organizaciji, a u organizacijama koje stare je obrnuto. Po tome, u ovim velikim organizacijama ne bi trebalo da se ovo dešava pod uticajem ključnog čoveka, ali izgleda da se baš to desilo.
Pre neki dan je stigla nova informacija gde VW kaže da dovođenje automobila u redovno stanje, tj. reprogramiranje motora, neće trajati duže od jednog sata. Ako je to istina, tek tada ništa nema smisla i postavlja se pitanje zašto? Igra, lični stil, stav, lična čestitost nekoliko ljudi može da bude katastrofa za hiljade. I ovo već liči na organizacionu klimu…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
