Piše Dobrica Stevanović, predavač Adizes Leadership Programa, generalni direktor Hahn+Kolb
Mnogo je vremena prošlo od kada se umesto reči rukovodilac, poslovođa, načelnik ili čak preduzetnik koristi univerzalni pojam menadžer. I vrlo često uz njega sledi epitet „uspešan“. Koji je uopšte kriterijum za uspešnog menadžera?
Nabrajanje može trajati i potrajati do prekosutra i da ne navedemo sve, a tek da odlučimo šta je presudno – e, to bi stvarno potrajalo. Zbog toga se mnogi drže principa veličine firme. Velike firme vode veliki menadžeri. Jer, čim je toliko porasla, mora da je dobra, zar ne? Onda mora da je dobar i onaj koji je vodi. Može da bude, ne mora da znači. Siguran sam da svaki od čitalaca zna barem nekoliko firmi koje su porasle kao balon, a onda su se isto tako i ispumpale. Ne, nije tačna reč „ispumpale“, već probušile. I nisu se same probušile, već je to uradio „veliki menadžer“. Onoliko koliko zna kako ih je naduvao, e toliko zna i kako ih je probušio. Bez ikakve šanse da bilo kada opet budu ono što su bile. To je slično kao kad dobijete Loto sedmicu i uludo utrošite dobijeni novac. Šansa da dobijete ponovo postoji – teoretski. Slično je sa tržištem, firmina usluga ili proizvod dobije šansu i poleti. Broj zaposlenih poraste 5 ili 10 puta. Ideeemo… dok srećni dobitnik na mestu menadžera ili direktora ili vlasnika (onaj ko već dobi šansu) ne zaluta u uverenju da je on taj koji stvori i firmu i kupce i tržište i ko zna šta još…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
