Piše: dr Zorica Tomić
Suštinska razlika između menadžera i lidera sastoji se u nesumnjivoj sposobnosti ovog drugog da komunicira na pravi način. Osim leporečivosti, jasne vizije ciljeva i strpljenja sa kojim se obraća svome timu, pravi lider sigurno zna, a da ga to niko nije učio, da ništa nije toliko jednostavno da ne može biti pogrešno shvaćeno!
Zato je rođeni lider, ili onaj koji je u međuvremenu naučio da za svoj uspeh mora u najvećoj mogućoj meri da zahvali fluentnoj komunikaciji sa drugima, potpuno svestan barijera koje mogu da ometaju realizaciju određenog poslovnog cilja, ili komunikativni tok sa saradnicima. Osim razlika u pogledu kulturnog bekgraunda ili obrazovnog profila, smetnje u komunikaciji se mogu pojaviti i kao posledica nesposobnosti da se u određenim okolnostima sagovornici u potpunosti koncentrišu na poruke koje međusobno razmenjuju.
Najveći problem, međutim, krije se u činjenici da su mnogi ljudi, a posebno oni koje rastrza ambicija da se što pre popnu na vrh, uglavnom fokusirani na sebe i na utisak koji žele da ostave pred drugima, a posebno pred onima za koje veruju da odlučuju o njihovoj budućnosti. U takvim okolnostima, komunikacija vrvi od nesporazuma, pogrešno protumačenih reči, praznih nada prepoznatih u tuđim gestovima, nemuštim obećanjima intuiranim u onome što je ostalo neizgovoreno.
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
