Iz­let u Te­mi­švar

Piše: Ni­na Ko­va­če­vić

Za sve­ga tri sa­ta la­ga­ne vo­žnje od Be­o­gra­da, vre­di sva­ka­ko pri­u­šti­ti se­bi bar jed­no­dnev­ni bo­ra­vak u naj­ve­ćem gra­du Ba­na­ta i po mom su­bjek­tiv­nom mi­šlje­nju jed­nom od naj­lep­ših ru­mun­skih gra­do­va. Po­no­sit i si­gu­ran u za­gr­lja­ju fa­sci­nant­nih par­ko­va, pi­to­me re­ke Be­gej i ve­le­lep­nih ar­hi­tek­ton­skih zda­nja, Te­mi­švar no­si u se­bi i sa so­bom duh ne­kog dru­gog vre­me­na. Na­zi­va­ju ga još i “ma­lim Be­čom”, jer svo­jim grad­skim i ar­hi­tek­ton­skim re­še­nji­ma, sa­ču­va­nim još iz vre­me­na vla­da­vi­ne Ha­zbur­go­va­ca, kon­cep­tu­al­no pod­se­ća na sta­ri deo po­me­nu­te evrop­ske pre­sto­ni­ce.

S ob­zi­rom da je jed­na od broj­ni­jih et­nič­kih za­jed­ni­ca u Te­mi­šva­ru srp­ska, i da je ona osta­vi­la du­bok trag u u bo­ga­tom kul­tur­no-isto­rij­skom na­sle­đu gra­da, bo­ra­vak u nje­mu  mi je bio do­dat­no pri­ja­tan. Go­to­vo da sam se ose­ća­la kao kod ku­će.

Vre­me­plov na tr­go­vi­ma

Tr­go­vi su jed­no od naj­mar­kant­ni­jih obe­lež­ja Te­mi­šva­ra. Na pre­kra­snom Tr­gu uje­di­nje­nja na­la­zi se Srp­ska sa­bor­na cr­kva, hram Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg, ko­ja pred­sta­vlja naj­va­žni­je srp­sko cr­kve­no zda­nje u Ru­mu­ni­ji. Ona je ujed­no i pre­sto­na cr­kva Te­mi­švar­ske epar­hi­je. Ogra­ni­če­no vre­me ni­je mi do­zvo­li­lo da pri­su­stvu­jem bo­go­slu­že­nju, ali bi­lo je div­no udah­nu­ti i po­ne­ti ener­gi­ju ovog mo­li­tve­nog me­sta.

Na istom tr­gu, na­la­zi se i Ri­mo­ka­to­lič­ka ka­te­dra­la Sve­tog Ge­or­gi­ja, ba­rok­ni spo­me­nik Sve­te Tro­ji­ce, Mu­zej re­vo­lu­ci­je i Ba­rok­na pa­la­ta u ko­joj se da­nas na­la­zi Mu­zej umet­no­sti.

Zgra­de ra­zno­li­kih isto­rij­skih sti­lo­va, broj­ni spo­me­ni­ci, cr­kve i pa­la­te sve­do­če o bo­ga­tom kul­tur­no-spo­me­nič­kom na­sle­đu ovog šar­mant­nog gra­da i bez re­zer­ve pru­ža­ju ne­po­no­vljiv do­ži­vljaj je­din­stve­nog pu­to­va­nja kroz vre­me.

Sva­ka­ko da obi­la­zak Te­mi­šva­ra ne bi bio pot­pun bez po­se­te Tr­gu po­be­de ko­ji ima iz­u­ze­tan isto­rij­ski zna­čaj, jer je upra­vo na ovom me­stu Te­mi­švar 1989. go­di­ne pro­gla­šen za pr­vi slo­bod­ni grad u Ru­mu­ni­ji. Trg ople­me­nju­je pre­le­pa Ru­mun­ska pra­vo­slav­na ka­te­dra­la, Kip vu­či­ce ko­ja do­ji Ro­mu­la i Re­ma, zgra­da Ope­re i Na­ci­o­nal­nog te­a­tra, kao i dvo­rac Hu­nja­di, ko­ji ujed­no pred­sta­vlja i naj­sta­ri­je zda­nje u Te­mi­šva­ru. Od sre­di­ne 19. ve­ka, u dvor­cu je sme­šten Mu­zej Ba­na­ta.

Tre­ći trg ko­ji ta­ko­đe za­vre­đu­je pa­žnju po­se­ti­o­ca je Trg slo­bo­de, ma­li trg pre­po­zna­tljiv po spo­me­ni­ku Ma­ri­ja-Ne­po­muč­ki ko­ji se na­la­zi is­pred im­po­zant­nog zda­nja Sta­re op­šti­ne.

Ze­le­no i u je­sen

Ono što osta­vlja bez da­ha u ovom “obič­no neo­bič­nom gra­du”  je­su i nje­go­vi pre­le­pi par­ko­vi. Po­se­ban ak­ce­nat sta­vljam na Cen­tral­ni park. Nje­ga kra­se fon­ta­ne i broj­ni spo­me­ni­ci ko­ji ne do­zvo­lja­va­ju da pad­nu u za­bo­rav oni ko­ji su uti­snu­li svoj pe­čat u od­re­đe­ne isto­rij­ske pe­ri­o­de. U ovim par­ku se di­še pu­nim plu­ći­ma i ko­ra­ča sa pu­no po­što­va­nja.

Ka­fić do ka­fi­ća

Te­mi­švar nu­di i sjaj­na me­sta za kra­tak pre­dah uz ka­fu. Go­to­vo da je te­ško iza­bra­ti u ko­ji ući od broj­nih ka­fi­ća, po­seb­no onih na Tr­gu uje­di­nje­nja. A oni ko­ji bi i lič­no da se uve­re da li su srp­ski gur­man­lu­ci do­sled­no in­ter­pre­ti­ra­ni u su­sed­stvu mo­gu obi­ći i re­sto­ran “Ka­ra­đor­đe” u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Tr­ga.

Do­sto­jan pre­po­ru­ke

I ta­ko… ka­da se čo­vek umo­ri od sva­ko­dnev­nih oba­ve­za i kon­stant­nih pri­ti­sa­ka, mo­že aku­mu­li­ra­ti no­vu po­kre­tač­ku ener­gi­ju i ta­ko što će skok­nu­ti do ovog ži­vo­pi­snog gra­da u su­sed­noj Ru­mu­ni­ji. Ova­kav iz­let ne iz­i­sku­je ve­li­ka od­ri­ca­nja, a pru­ža za­i­sta ne­po­no­vljiv do­ži­vljaj  – su­sret sa jed­nim sta­rim vre­me­nom i bo­ga­tom tra­di­ci­jom.  A ni­kad se ne zna, mo­žda baš ov­de pro­na­đe­te i one za­bo­ra­vlje­ne kut­ke vas sa­mih, ko­ji se do iz­me­šta­nja u je­dan dru­ga­či­ji am­bi­jent ni­su usu­đi­va­li da is­ko­ra­če u svom pu­nom sja­ju i istin­skom ob­li­ku.