U gradu uspavanih tornjeva

0

Piše: Prof. dr Mirjana Radović-Marković

Pominjanje imena Oksford kod mene je uvek stvaralo asocijaciju na  sedište jednog od najelitnijih univerziteta na svetu, mesto gde mladi ljudi kao hodočasnici u velikom broju  dolaze svake školske godine po kvalitetno obrazovanje i sveski prestižnu diplomu. Kako za studente, tako i za profesore Oksford univerzitet predstavlja poseban izazov i čast da se ovde nađu i osete atmosferu  tradicije u obrazovanju koja se neguje više od osam vekova.Zato sam sa oduševljenjem prihvatila poziv Said Business Schoola, jednog od fakulteta pri ovom Univerzitetu, da studentima održim predavanje iz moje najuže naučne oblasti i uzmem učešće u još nekoliko planiranih aktivnosti tamo.

Posle nekoliko dana provedenih u Londonu, krenula sam sa Pading železničke stanice za Oksford, koji je bio moja krajnja odredišna tačka na ovom putu po Engleskoj.

Oksford je glavni grad okruga Oxfordshire, sa nešto više od 150 hiljada stanovnika. Smatra se najstarijim univerzitetskim gradom u Engleskoj i najstarijim u svetu na engleskom govornom području.Ovim  prelepim gradom dominiraju srednjevekovne crkve i fakulteti, u karakterističnom gotskom stilu, kao i prelepi  prostrani parkovi sa karakterističnom lepo održavanom engleskom travom. Živopisnu arhitekturu, koja svedoči o dugoj istoriji ovoga grada i čini ga muzejskom vrednošću, osvežava žamor  mnogobrojnih studenata i brzi ritam života, dajući mu savremenu dimenziju. Ovde se na svakom koraku prepliće tradicija sa modernim, prefinjeni stil i otmenost sa nekonvencionanošću i ležernošću u  oblačenju i ophođenju. Sve to ovaj okrug i grad čine sjajnom destinacijom za putovanje.

Tolkinova inspiracija

Šetajući u slobodnim trenucima gradskim ulicama i posmatrajući njegovo arhitektonsko bogatstvo koje čine mnogobrojne crkve, zamkovi, zidine  i kule, stekla sam utisak da je Tolkin ovde nalazio inspiraciju za svoje romane.Sve je delovalo tako bajkovito i negde izmaštano, da je probudilo moje dečije snove.

 

Univerzitet za uspešne

Između brojnih koledža vijugaju uske kamene ulice, a dominira jedistveni Christchurch koledž, jedan od najvećih Univerziteta u Oksfordu. Englezi su odavno shvatili da je zemlja bez tradicije u obrazovanju zemlja bez budućnosti. Zbog toga već nekoliko vekova nisu  menjali svoj obrazovni sistem, već su ga samo usavršavali i prilagođavali modernom vremenu. Iako među najstarijim u svetu,Oksfordski univerzitet već osam vekova odoleva konkurenciji mlađih univerziteta po svom kvalitetu i gotovo zagarantovanom uspehu u karijeri svih onih koji ga završe. I među onima koji trenutno ovde studiraju sigurno je puno budućih premijera država, naučnika, profesora univerziteta, kniževnika i drugih profila stručnjaka koji će nastaviti da prenose slavu  ovog Univerziteta širom sveta, kao što su to činili  njegovi nekadašnji diplomci poput Indire Gandi, Benazir Buto, Ričarda Bartona, Majkla Jorka i drugih velikana  svojih profesija.

Karanfil u reveru

Studenti su  obučeni u tradicionalne crne uniforme koje se međusobno ne razlikuju. Međutim, u zavisnosti od boje karanfila koje nose zadenute u mali džep sakoa može da se odredi kom fakultetu, od tridesetak ovde postojećih, pripadaju.  Za kratko vreme, ja nisam uspela da ih razlikujem, ali mi je bilo simpatično da posmatram mlade ljude koji su ponosno koračali ulicama  ovog elitnog grada, svesni da se ispred njih nalazila svetla profesionalna budućnost.

Najstariji muzej na svetu

Oksford se može pohvaliti ne samo najstarijim univerzitetom u Britaniji već i najstarijim muzejom  osnovanim 1683. godine. “Ashmolean” je ujedno i najstariji univerzitetski muzej na svetu, u čijoj zbirci se nalaze dela gotovo svih najčuvenijih slikara, od Mikelanđela i Leonarda do  Pikasa .

 

Predavanje sa inspirativnim porukama

Poziv od strane kolega sa SAID Business Schoola da održim predavanje na temu “Importance of Female Entrepreneurship in tackling climate change” doživela sam kao  veliki izazov, ali i kao  posebnu čast i priznanje  mojoj dosadašnjoj karijeri. U toku tri dana koliko sam ovde boravila, pored održanog predavanja učestvovala sam i u workshopu sa još tri koleginice iz Britanije. Posebno me je oduševila organizacija  rada sa studentima – interaktivnost u komunikaciji, donošenje zajedničkih zaključaka po svim važnim  stručnim pitanjima o kojima se diskutovalo i definisanje problema koje treba dalje razmatrati i istraživati. Takođe, posle završenog predavanja, više od sat vremena odgovarala sam na pitanja studenata, ali i ljudi koji su došli iz brojnih firmi sa namerom da nešto novo saznaju. Studentima sam bila dostupna po osam sati dnevno, uz male pauze za okrepljenje sokovima ili užinu koja je bila koktelskog tipa, sa puno sendviča od  morskih plodova.Pauze su bile strogo propisane na samo petnaestak minuta, a ostatak vremena je bio predviđen za radne aktivnosti. Na kraju, po završetku rada sa studentima, morala sam zajedno sa koleginicama -profesorima da im pošaljem tri inspirativne poruke koje će ih podstaći u daljim istraživačkim naporima kod pisanja njihovih doktorskih disertacija  (pošto je najviše doktoranata prisustvovalo predavanjima).

Nakon susreta sa brendom

Umorna ali veoma zadovoljna vlastitim učinkom vratila sam se u svoj hotel. Bila sam pod snažnim  utiskom svega onoga što sam videla  i doživela. Sada mi je bilo savršeno jasno zašto je ovaj univerzitet tako visoko rangiran u svetskim razmerama i zašto je on jedan od najvećih svetskih brendova u sferi obrazovanja.

Share.

About Author

Comments are closed.