Sviđalo im se to ili ne, kompanije nastavljaju da se suočavaju sa talasom novih uređaja povezanih na Internet koji dolaze u dodir sa njihovim mrežama.
Vođeni željama zaposlenih za novijim, elegantnijim i bržim uređajima, IT odeljenja su često u žurbi da razviju BYOD (donesite svoj uređaj) program i internu politiku mobilnosti, bezbedne i privlačne krajnjim korisnicima. Nema sumnje da BYOD programi dobijaju na popularnosti: Gartner predviđa da će čak polovina poslodavaca uskoro zahtevati da zaposleni koriste svoje uređaje za rad. Ipak, važeća pravila ovih programa se ponekad sprovode nespretno ili se uopšte ne sprovode. Sprovođenje ove politike na ispravan način prvi put može biti izuzetno važno, ne samo za bezbednost poslovnih podataka i intelektualnu svojinu, već i za uspeh programa.
Politika mobilnosti
Nažalost BYOD je samo jedan deo cele priče, jer se uglavnom fokusira na vlasništvo samog uređaja, a ono treba da bude samo jedan aspekt mobilnog programa, a ne ceo mobilni program. Politika koja okružuje kompanijski mobilni program bi trebalo da obuhvati mnogo više od toga. Sveobuhvatniji pristup se zasniva na razvoju holističke politike bazirane na onome što zaposleni treba da urade na poslu na siguran i besprekoran način. Razvijanjem politike mobilnosti šireg obima potrebno je uzeti u obzir faktore kao što su korporativna kultura, tolerancija rizika kompanije i iskustva zaposlenih…
Tekst u celosti možete da pročitate u vituelnom izdanju časopisa.
