Piše: Irena Bulat, direktorka ASEE Srbija
U lepezi menadžerskih alata i modela upravljanja ljudima postoji i ovaj vrlo uvažen upravljanje putem ličnog primera. Iskreno, mnogo više je na ceni, veća je njegova slava nego učestalost upotrebe. No, u istoj meri u kojoj može da proizvede fantastične rezultate, može da uništi praktikante. (Slavu nikada jer, naravno, najlakše je kada radi i greši neko drugi).
Jedan od izvora slave ovog načina upravljanja jesu i vrlo zahtevni preduslovi za primenu. Za ovo se, vrlo često lakonski i intuitivno, kao način upravljanja opredeljuju menadžeri koji su stručni i vični određenom segmentu posla, po pravilu oni koji su postepeno i vredno napredovali kroz sve hijerarhijske ravni kompanije. Drugi preduslov, sem sopstvenog dobrog znanja posla, jeste visoka motivisanost menadžera, snažni unutrašnji motivatori, najčešće postignuće, ostvarenje… i/ili vanredno visok nivo posvećenosti menadžera kompaniji, pripadnost i lojalnost koja je veća od uobičajene i može biti rezultat različitih okolnosti prvoborci, oproštene su im neke veće greške, vanredno podržani od strane kompanije…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
