U Srbiji se nasilje u školama malo proučava i ne privlači veću pažnju ni stručne javnosti, ni prosvetnih vlasti. To se obično objašnjava rečenicom da nasilje u našim školama nije tako ozbiljno kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama. Međutim, život nas svakim danom demantuje, nasilje postaje deo školske svakodnevice, postajući neizbežan i „normalan“ fenomen školskog života. S obzirom da ni na nacionalnom, ni na lokalnom nivou ne postoji strategija niti bilo kakav program ili plan prevencije nasilja u školama, odnosno delovanja u smislu njegovog sprečavanja i suzbijanja, pojedine škole same se dovijaju kako da stanu na put njegovom porastu i stave ga pod kontrolu. Jedan od tih, načina je angažovanje privatnog sektora obezbeđenja…
Privatni sektor bezbednost se definiše kao planska i organizovana samostalna ili zajednička delatnost i funkcija pojedinaca, organizacija, privatnih ili profesionalnih agencija, usmerenih na sopstvenu zaštitu ili zaštitu drugih, kao i zaštitu odgovarajućih lica, prostora, objekata, poslovanja ili delatnosti, a koji nisu pokriveni ekskluzivnom zaštitom državnih organa. Najveće i najvidljivije komponente privatnog sektora bezbednosti su fizičko i tehničko obezbeđenje koje se najčešće i primenjuje u školama.
… Svedoci smo trenda da sve više kompanija, preduzeća, pojedinaca, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija, pa čak i same države, koriste usluge privatnog sektora bezbednosti. Ni škole nisu izuzetak od ovog trenda. I one sve veće poverenje ukazuju privatnom sektoru i prepuštaju mu da se stara o njihovoj bezbednosti. Može se reći da je angažovanje privatnog sektora obezbeđenja u školi nastalo kao izraz potrebe da se nasilje smanji i stavi pod kontrolu kako bi se omogućilo normalno odvijanje vaspitnoobrazovnog procesa u njoj. Kod nas je sve više škola koje angažuju privatno obezbeđenje čiji je zadatak da se staraju za sigurnost učenika i pozitivnu bezbednosnu klimu u školi…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
