Piše: Irena Bulat, direktorka Adizes SEE Srbija
Nikada pre u istoriji korporativnog života nije tako veliki broj različitih generacija bio u istom trenutku poslovno aktivan. Upravljanje ljudima koji se toliko razlikuju po svom vrednosnom sistemu, načinu komunikacije, profesionalnim ciljevima izazov je današnjih menadžera. Kao da ih nema dovoljno…
Ovde se neću previše baviti rešenjima, uspešnim i neuspešnim, koja su data kao odgovor na ovo pitanje u poslednjih desetak godina, koliko ima da su milenijumci zakoračili u poslovno okruženje. Nekoliko reči o akterima i njihovom potencijalu da se bave ovom temom.
Milenijumska generacija
Korporativna trenja koja nastaju usled problema u apsorbovanju milenijumaca u organizacioni život, neadekvatni odgovori na izazov međugeneracijskog upravljanja tihi su inhibitor naših procesa i procedura u kompanijama. Ono za šta se očekivalo da će ubrzati procese (mali ljudi, brzi i digitalni domoroci koji tehnologiju doživljavaju kao deo sebe) uzrokovalo je, sa druge strane, upravo usporavanje nekih aktivnosti. Sa novim zaposlenima više nije moguće očekivati da, nakon perioda pripravništva i uklapanja, dobijemo potpuno operativne i integrisane zaposlene, na osnovu standarda koje su postavili stariji zaposleni. U mnogim stvarima oni će brže usvojiti, čak i uneti novine u način rada, a sa druge treba im mnogo više, sa stanovišta X nikada neće ni uspeti, da uspostave balans između svojih i očekivanja kompanije. Dakle, umesto da se procesi ubrzaju, kompanije budu fleksibilnije i efikasnije, one počinju značajnu energiju da troše na unutrašnje probleme usklađivanja različitih generacija…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
