Sa željom da obezbede primenu visokih profesionalnih standarda u praksi, mnoga profesionalna udruženja stručnjaka za PR razvijaju veoma rigorozne programe za akreditaciju svojih članova. Samo oni članovi koji pred posebnom stručnom komisijom potvrde svoju profesionalnu kompetentnost i pokažu visok nivo potrebnog stručnog znanja i iskustva stiču pravo na isticanje oznake priznate stručne kompetentnosti uz svoje ime, na primer ABC: Accredited Business Communicator, verifikovane kod IABC. Posebno je pitanje u kojoj meri stručnjaci za PR poštuju profesionalne i etičke standarde u specijalnim okolnostima kada promovišu ili štite “više” interese svojih nalogodavaca ili klijenata, spremnih da im za to uplate velike honorare i premije, i u situacijama kada “cilj opravdava sredstava”.
Najraniji primer profesionalnog odnosa prema poštovanju etičkih normi je onaj kada je Edvard Bernejs (Edward L. Bernays) odbio primamljivu finansijsku ponudu da bude konsultant za odnose s javnošću Adolfa Hitlera – jer nije verovao u ispravnost njegovih ideja i ciljeva.
Bezazleni trikovi ovog zanata, prvo primenjivani u show businessu sa izmišljanjem imena i prezimena estradnih zvezda da bi bolje zvučala i izmišljanjem priča i epizoda iz njihovog života zarad izazivanja emotivnih reakcija javnosti kako bi ih ona što pre prihvatila, pretvorili su se u rutinsku manipulaciju i izmišljanje činjenica. PR stručnjaci tako kreiraju paralelnu stvarnost, a javno mnjenje je prinuđeno da prihvati ovako stvorenu “istinu” pod snažnim uticajem medija i teatralnih nastupa portparola…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
