“Spolja kalaj, unutra belaj” izreka je kojom možemo opisati dešavanja u mnogim mladim organizacijama. Ako ste njihovi klijenti, u najvećem broju slučajeva, blago vama. Ali ako ste tamo vlasnik, menadžer ili zaposleni shvatate da se radi o neuređenoj i organizaciono nepismenoj kompaniji ali prepunoj energije. I koristeći tu energiju, krećući se dovoljno brzo i naporno radeći uspevaju da zadovoljavaju svoje klijente na zavidnom nivou.
Da li je to što su organizaciono nepismeni dovoljan preduslov da bi se organizaciono opismenjavali? Nije.
Nasilno opismenjavanje
Kompanije od Doba povoja (na samom početku svog životnog ciklusa) do kasnog Go go (lepa faza nakon bolnog početka) ne samo da ne treba nego se i NE SMEJU tretirati kao zrele organizacije. U Dobu povoja njihov zadatak nije da rade na efikasnosti odnosno procedurama i izveštajima, već na efektivnosti, to jest na zadovoljavanju potreba klijenata. U ranoj i zreloj Go go fazi im je jednostavno lepo. Arogantan je osnivač, arogantna je kompanija, uživaju u uspehu. Nema jasne strukture, nema jasne misije, nema jasnih planova, nema politika, nema sistema nagrađivanja… Ali nema ni bola, jer u izobilju ima i novaca i klijenata i prilika i… “Od kolevke pa do groba najlepše je Go go doba”. U takvim situacijama nepotrebno je i nemoguće sprovoditi ozbiljne organizacione promene…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
