U jednom starom hramu nalazila se slika koja je prikazivala sledeći prizor: sveštenik koji se drugima obraća rečima: „Ja vas svemu učim“; pored njega kralj koji kaže: „Ja vladam nad svima vama“; do ovoga vojskovođa govori: „Ja vas sve štitim“; pored vojskovođe seljak koji pokazuje žuljvite ruke, uz reči: „Ja vas sve hranim“; u uglu slike je đavolak koji se smejulji govoreći: „Svi ćete pripasti meni ukoliko ne budete valjano izvršavali svoje obaveze“… Na kraju svake kalendarske godine (ili na početku nove) normalno je da se i mi zamislimo koliko smo valjano izvršavali svoje obaveze.
Nedavno me je prijateljica sa Fejsbuka pitala da joj preporučim neku od knjiga, ali kada sam joj predložio da čita nešto od klasika, ona protestvovala: „Ma dobro to, nego šta bi preporučio iz oblasti rada na sebi, iz lajf koučinga?“ Objasnio sam joj da onaj ko čita klasike radi na sebi na najbolji mogući način. Osim toga, kad malo razmislimo, sigurno ćemo doći do zaključka da sve ono što se podrazumeva pod lajf koučingom već je „sistematizovano“ u nekoj od svetih knjiga svih velikih religija.
Beli zubi – momentalno
Na žalost, pripadniku savremenog potrošačkog društva puno je da čita neku od tih svetih knjiga, već sve mora da ubrza. On je navikao je da mu zubi budu beli već nakon nedelju dana. Ona je navikla da joj trepavice budu momentalno 40 % duže. Samo je pitanje dana kada će neko i diplomu da očekuje kao u onom vicu koji je svojevremeno kružio o kragujevačkim fakultetima, gde se, kako je to nepoznati autor video,”„do diplome moglo stići već na kragujevačkoj autobuskoj stanici dok se čeka na presedanje”.
Ali ima to i dobrih strana. Smišljena je literatura gde se umesto godina i godina učenja filozofije sve može veoma lako i pregledno pročitati u jednoj knjizi. Još ako je i duhoviti prikazano, onda je pun pogodak. Jednu od takvih knjiga sam upravo pročitao i još uvek sam pod njenim utiskom. Zove se „Doručak sa Sokratom“. Autor je Robert Rouland Smit. Može se reći da se ona na veoma interesantan način bavi temom lajf koučinga. „Kako provodimo dane, tako naravno provodimo i svoje živote“, već na samom početku nailazimo na citat Eni Dilard. Ako je neko od vas došao ovde po savet kako da mu život bude sadržajniji, ovo je idealna smernica – život je upravo ono što nam se svakog dana dešava. Ako svakog dana idemo na posao i gledamo neke ljude koje ne volimo, naš život je to a nije maštanje o tome da jednog dana celog sebe posvetimo sopstvenoj porodici, odnosno ljudima koje volimo.
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa, a video prilog sa istoimene radionice pogledatiovde.