Proteklih nekoliko meseci sam veći deo vremena razgovarao sa ljudima koji rade u velikim sistemima. Postoje dva razloga. Prvi, zato što su oni retki koji imaju trening planove za 2013. godinu. Drugi, zato što su od početka ove godine oni otpustili veliki broj kvalitetnih ljudi koje gledam da zaposlim u drugim velikim sistemima.
Sve ovo što se dešava ima veoma jasan trend: stranci su odlučili da seku sve ono što do sada nije izašlo na zelenu granu“. Pored toga, zaključili su da im je odeljenje za ljudske resurse u matičnoj zemlji sasvim dovoljno, tako da su u Srbiji mnoge koleginice dobile otkaz. Možete reći uz lepu otpremninu, ali to je opet otkaz. Koliko je samo to kratkoročno razmišljanje. Kada date otkaz nekome ko vodi ljudske resurse u firmi najbolje je da istog momenta i zatvorite predstavništvo. Jer to se pročuje brzinom svetlosti i svi u kompaniji sa nevericom konstatuju da je “ona fina ženica koja je već deset godina radila u kompaniji” dobila otkaz. Ona koja im je bila prvi kontakt kada su došli u firmu. Ona koja im je govorila o viziji kompanije i kako treba da svoje ciljeve prilagode ciljevima kompanije. Ona kojoj su se uz suze poverile kada im je pre par godina bilo najteže. Pa ako je ona dobila otkaz, čemu mi ostali da se nadamo? Ja ću vam reći čemu da se nadate i šta da radite – nadajte se da ćete raditi sledećih sto godina, a spremajte se kao da ćete već sutra dobiti otkaz!
E, pošto će to “sutra” veoma brzo biti “danas”, malo ćemo se pozabaviti stvarima koje je dobro da znate…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
