Kad smo shvatili da je došao poslednji trenutak da se pozabavimo svojim stilom i izgledom najverovatnije da smo već nepovratno zakasnili. Jer, ako se ovim problemom bavimo tek onda kad je situacija ta koja ga pred nas stavlja velika je mogućnost da će rezultat biti – pogrešan.
Nisam pristalica teorije da se ljudi rode sa stilom ili da su na rođenju usudom ostali bez njega. I ovo je jedna od oblasti ljudskog “umeća življenja” koja se uči i gradi celog života; ona odslikava naše životne mene, promene statusa, pa čak iskusnom posmatraču reflektuje i naša emotivna stanja (ovo poslednje upravo ponajviše).
Kao osobi koja je upućena na vizuelno verovatno mi se čini da je učenje problematike iz ove oblasti lako, ali dozvoliću da nekoga pred njom može uhvatiti panika. Međutim, ako se od problema distanciramo i njegovom rešenju pristupimo racionalno, ono će se pojaviti samo od sebe. U trenutku kada počnemo da se bavimo sobom na ovaj način neophodno je da sve informacije, kako ulazne tako i izlazne, propustimo kroz nekoliko filtera i tek nakon unakrsnog upoređivanja dobijenih rezultata krenemo ka konačnom rešenju. Ovo, na žalost, zahteva objektivnu distancu od sebe i nemilosrdnu iskrenost prema sebi, što je možda najteži zadatak.
Iskorak ka sebi
Cela ta priča o introspekciji može se sažeti u nekih šest koraka…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
