Stručnjaci kažu da je jedna od najskrovitijih dimenzija ljudske duše – sujeta. Onda nije ni čudno što je mnogi ne prepoznaju ni kao uzrok svojih poslovnih pogrešaka.
Za sve pogubna, ova „suptilna forma ispoljavanja egoizma” za menadžera je dodatno nepoželjna, naročito u domenu upravljanja ljudskim resursima, jer ne samo što je odraz lične slabosti, već postaje realna smetnja u obavljanju, po Adižesu, njegovog osnovnog zadatka da radi sa „svojim ljudima”, da se dokazuje kroz njihove uspehe i da ih izgrađuje da budu bolji od njega. A upravo raspolaganjem tim vrednim resursom, tvrdi direktorka Adižes SEE Srbija na osnovu svog znanja i konsultantskog iskustva, determiniše visine koje kompanija može da dosegne.
Fokusiran pogled sujetu pronalazi u korenu i druge, po sve ljude štetne, a za menadžere i poslovno pogubne pojave nastojanju da se izbegnu promene. Zato u ovom broju GM-a mi ponovo insistiramo na njima, podsećajući da je u životu (i poslovanju) jedina nepromenljivost – stalna promena. Strah od nje ne samo što projavljuje nedostatak vere, već i manjak menadžerske kuraži i svesti da je statičnost samo privid sigurnosti i da bez stalnog menjanja nema prosperiteta, pa ni opstanka.
Takođe podsećamo i na značaj svakodnevnih malih promena sebe samih, u želji da postajemo sve bolji. Male promene su „čudo“, kaže autor teksta na ovu temu, jer kao „efekat leptira“ daju velike rezultate menjajući sebe utičemo i na promenu drugih. Na žalost, najčešća prepreka samospoznaji i otklanjanju ili ublažavanju ličnih nedostataka opet je – sujeta. Gord čovek „kao nezreli klas stoji pravo”, kaže Starac Pajsije Svetogorac, i podseća da „zreli klas spušta glavu naniže”.
Zato i mi, u kontekstu našeg preispitivanja, ovde zastajemo u svom nastojanju da ovim izdanjem GM-a „podučavamo“ druge. Podsećamo sebe da „znanje nadima, a ljubav izgrađuje” i svesni smo istine da „ako li neko misli da nešto zna, još ništa nije saznao kao što treba znati”.
Časopis u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju.
