Zovu ih osnivači, gazde, vlasnici, preduzetnici, privatnici, tajkuni. Posprdno. Za sve njih kažu „kako mi nije dosta para”, „samo grabe još i još”. Oni „izrabljuju”… U vreme svetskih kriza, oni su krivi čitavom svetu. U obična vremena, oni su krivi u državama koje su stalno u krizi. Sve do konačnog zaključka: „Svi su oni isti”. Nisu.
Da se razumemo – svi mi rano ujutru iz toplih postelja ustajemo ili kasno u hladne ležemo zbog para. Ili nas plaćaju ili se samoplaćamo. Pa tako i oni. Al’ međ’ njima ima velike, ogromne, gromadne, suštinske razlike. Razlika je što su neki u ovom što našim jezikom poslom zovemo, u biznisu, samo zbog para. Takve Mani Gotovac međ’ društvenom elitom, na žalost, prepoznaje i tačno, jasno i iskreno naziva grabitivci (od glagola „grabiti” i imenice „primitivac”). Ali srećom, u takvoj bašti, i uz takvo “cveće”, niknu i – samonikli. To su oni koji nisu tu samo zbog para…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
