iguran sam da već svako od vas zna podatak Republičkog zavoda za statistiku i Međunarodnog monetarnog fonda da u Srbiji dnevno otkaz dobije 555 radnika. Takođe, da će biti potrebno najmanje sedam godina da bi se stanje na tržištu rada vratilo na vreme pre krize. Plus, po stopi nezaposlenosti smo najgori u Evropi. Od oktobra 2008. je izgubljeno 400.000 radnih mesta. Ali svi ti otpušteni nisu glavni junaci ovog teksta; glavni junaci su Donald Tramp i ljudi u firmama koji su zaduženi da daju otkaze. Donald Tramp mi je interesantan kao neko ko je postao svetski poznat po tome što otkaze deli potpuno hladnokrvno, i u ovom tekstu često ću ga citirati, a domaći direktori i rukovodioci ljudskih resursa glavnu ulogu su zaslužili jer su oni bili ti koji su mesečno otpuštali oko 17.000 ljudi. Kako je proces otpuštanja očigledno tek dobija zamah, ovaj tekst stiže u pravo vreme da im olakšao taj nezahvalan posao.
Da manje boli
Veliki broj njih lično poznajem i znam da nisu uživali u davanju otkaza. Kada bih došao kod njih uvek bi mi se u pola glasa pravdali da su “morali da smanje troškove”. Jedna od njih mi je rekla da joj je otpuštanje četiri stotine radnika, koje je obavila sa svakim u četiri oka, bilo najgore iskustvo u životu. Ona je vrsna pravnica i većinu tih ljudi lično poznaje. Šta je sve prošla sa njima poslednjih dvadeset godina! Ali strana kompanija je došla na naše tržište, kupila je fabriku i ugasila proizvodnju. Neki se pitaju gde je tu logika. Naravno da je ima: stranoj kompaniji je potrebno novo tržište, a ne stara fabrika i radnici. Imaju oni i proizvod, i iskustvo, i marketing. (Inače ovo je veoma čest slučaj: strana kompanija ovlada tržištem tako što kupi domaću kompaniju, ugasi njene brendove, a veoma često i čitavu proizvodnju.) Pitao sam je kako se pripremila da da sve te otkaze. “Kako sam znala i umela”, priznala je. Upravo to i jeste problem: ljudi u HR-u se emotivno vežu za svoje kolege, a onda, u nekom trenutku, treba da ih “pošalju na gubilište”. Ovom prilikom podeliću sa njima nekoliko “cakica”, kako da ovaj nemili zadatak obave tako da “manje boli”, a kompletna procedura „kako se daje otkaz“ deo je jednodnevnog treninga.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
