Motivisanje zaposlenih je “srce menadžmenta”, jer bez saradnika koji su voljni da rade ono što od njih želimo i očekujemo, pozitivni rezultati i ishodi se neće dogoditi. Kada je reč o motivaciji, istorija organizacija i biznisa je puna pozitivnih i negativnih primera, ali na žalost, izgleda da relativno često istorija za mnoge nije dobra “učiteljica života”.
Novi vlasnik dolazi u svoje nedavno kupljeno preduzeće, poziva sve menadžere i predstavnike ostalih zaposlenih i drži veoma osmišljen motivacioni govor: “Od mene sigurno očekujete program oporavka preduzeća – ja ga naravno imam i saopštiću vam ga. Biću vrlo kratak i nadam se da ćete me razumeti. Prvo ćemo se rešiti viška zaposlenih. U narednih godinu dana biće otpušteno oko 40% zaposlenih. Pobrinućemo se da dobiju neke otpremnine – neće tek tako otići na ulicu. S menadžerima ćemo potpisati posebne ugovore. Jedino što vam mogu obećati je da ćemo smanjiti plate za 30% i da će posla biti samo za najvrednije, najupornije i najodanije. Dosadašnje pozicije, opisi radnih mesta i kriterijumi nagrađivanja se ukidaju. Sve nabavke ću ja lično da proveravam i odobravam, kao i plate. Niko više neće ništa potpisivati osim mene. Što se tiče perspektive ove firme, ne mogu ništa da garantujem – sve zavisi od vas. Ako ne bude išlo kako treba, ja mogu da zatvorim kapije i rasprodam ovo što je ostalo. Dakle, zasučite rukave i na posao. Očekujem da ćete dati sve od sebe. Svako od vas će biti pojedinačno pozvan na razgovor.”
(Kasnije saznajemo da su svi menadžeri potpisali vlastite otkaze koji se čuvaju kod direktora i koji mogu po potrebi da se aktiviraju.)
Frapantno je da ovo nisu usamljeni slučajevi i da ima ljudi koji ovakve pristupe odobravaju i čak aplaudiraju njihovim autorima. U čemu je greška? Ima ih mnogo, ali hajde da vidimo četiri najznačajnija preduslova koji mogu da blokiraju ili pojačaju motivacione procese.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
