Piše: Snežana Moldovan-Milošević
Opšte je mišljenje da je čovek zdrav, odnosno mlad onoliko koliko su zdravi, tačnije elastični njegovi krvni sudovi. Brz način života, nezdrave namirnice, manjak fizičke aktivnosti, nedovoljan boravak na svežem vazduhu i stres, kao nezaobilazni „začin“ naše svakodnevice, atakuju na krvne sudove, čineći ih krtim i lomljivim, što ubrzava starenje i dovodi do brojnih bolesti. Nevidljivi uzročnik svega navedenog je holesterol, supstanca (tačnije mast, kao prirodni sastojak krvi) koja povećava rizik od infarkta i otvara tužno poglavlje restriktivnog načina života, sa kojim se mnogi od nas ne mire lako. Razloga za takvu vrstu otpora je sijaset, počev od mučnog navikavanja na dijetalni režim ishrane (koji ume da iscrpi organizam i fizički i mentalno), do ograničavajućih hedonističkih epizoda u svim drugim segmentima života.
„Holesterol je glavni krivac za pojavu srčanih bolesti, povišenog krvnog pritiska, aneurizme arterije, dubinske venske tromboze i moždanog udara“, objašnjava za GM doktor medicine Marija Kozomara.
Menadžeri na udaru
Prema njenim rečima, ovaj u medicinskim krugovima najčešći „tihi ubica“ podjednako napada i mlađu i stariju populaciju oba pola, ali su posledicama povećanog ili sniženog holesterola najizloženiji ljudi koji se nalaze na rukovodećim funkcijama, jer su, zbog prirode posla, konstantno izloženi stresu.
„Jedna neprijatna epizoda dnevno teško da će podići nivo lošeg holesterola u krvi, ali kada čovek postane rezistentan na sopstveni doživljaj destruktivnih dešavanja, to je alarm za uzbunu! Kada prestanemo da registrujemo negativne emocije, ili kada, narodski rečeno, ’otupimo’ na sve loše stvari koje nam se događaju, mislimo da nam je prag tolerancije na stres pomeren naviše. Međutim, ni psihološki, ali ni fizički to nije tako. Naš organizam pamti svaku negativnu emociju, stresne situacije se deponuju u podsvest, mozak alarmira da mu je hitno potrebna energija, i tada najčešće posežemo za ’praznim kalorijama’ u vidu prostih šećera, gaziranih napitaka i kafe. Kada takvo ponašanje pređe u naviku, krvni sudovi gube moć da se izbore protiv navale zasićenih masnoća i šećera koji ’jedu’ prirodne zalihe kalcijuma, vitamina i minerala, i postaju krti. Tada holesterol ’stupa na scenu’ i potmulo uništava naše telo iznutra, uvlačeći se u zidove arterija i sužavajući ih do granice pucanja, kada zapravo i nastaju navedene bolesti“, navodi naša sagovornica.
Zablude o mastima
Medicina je registrovala dve vrste holesterola – dobar i loš. Dobar (takozvani HDL) podstiče proizvodnju vitamina D i brojnih hormona, ubrzava obnavljanje ćelijskih membrana, učestvuje u stvaranju žučnih soli neophodnih za dobro funkcionisanje organizma, štiti unutrašnje organe… Onaj drugi, loš holesterol (u medicini poznat kao LDL), „zadužen“ je za stvaranje bolesti.
„Prema poslednjim referencama, normalne vrednosti ukupnog holesterola trebalo bi da se kreću između 120 i 200 mg/dl, dok bi HDL, odnosno loš holesterol, trebalo da ostane u granicama od 40 do maksimalnih 80 mg/dl. Da biste znali u kakvom stanju su vaši krvni sudovi, najmanje dva puta godišnje prekontrolišite krvnu sliku. Ukoliko ona pokaže da su granice dobrog i lošeg holesterola pomerene od navedenih vrednosti, vreme je da menjate način života“, upozorava dr Kozomara.
Nedovoljno znanja o holesterolu, kao masti, najčešće rezultuje odlukom „smanjiću unos crvenih mesa i delikatesnih proizvoda, izbaciću sve masnoće iz ishrane, i sve će biti u redu“. Međutim, praksa pokazuje da takvo ponašanje neće dovesti do željenih rezultata.
„Kao što postoji dobar i loš holesterol, tako postoje dobre i loše masti“, navodi naša sagovornica i dodaje: „Hladno ceđeno maslinovo ulje je idealan saveznik u borbi protiv smanjenja lošeg holesterola. Koštunjavo voće, poput badema, lešnika, i tri sorte oraha – brazilskog, indijskog i domaćeg – takođe mogu da pomognu u očuvanju zdravlja krvnih sudova. Naravno da će svaki lekar preporučiti pacijentu koji ima povišene vrednosti lošeg holesterola da iz ishrane izbaci crvena mesa i delikatesne proizvode, ali će preporučiti ribu, jer je bogata omega 3 – masnim kiselinama, koje blagotvorno deluju na elastičnost krvnih sudova.“…
Tekst u celosti možete pročitati ovde
