Razgovarali: Vesna Kovačević i Zoran Kovačević
Kompanija Sat-Trakt je prisutna na srpskom tržištu od devedesetih godina prošlog veka, svojom delatnošću prateći i podstičući razvoj informacionog društva. U početku njena osnovna delatnost je bila distribucija satelitskih i zemaljskih antenskih sistema i prateće opreme, da bi tokom vremena težište poslovanja bilo premeštano na integraciju raznih multimedijalnih aplikacija i prenos podataka, a ime kompanije sve više prerastalo u sinonim za pouzdanog partnera u isporuci opreme za kablovsko distributivne sisteme (KDS) i približavanje ove tehnologije korisnicima. Nakon izgradnje KDS-a u Bačkoj Topoli, gde je i sedište kompanije, Sat-Trakt je izgradio sisteme i u opštinama Kanjiža, Srbobran, Bački Petrovac, Temerin, Bečej, Novi Kneževac, Žabalj, Titel… Sat-Trakt nudi servis provajderima kompletna rešenja za kablovske internet sisteme, sistem integraciju i softversko rešenje za menadžment interneta i VoIP-a na KDS-u, a kompanijama IT podršku sa prilagođenim rešenjima u organizaciji njihovih mreža, povezivanje udaljenih lokacija, održavanje i nadgledanje mreže. O svemu tome, kao i o veštini upravljanja kompanijom koja je optikom „premrežila“ vojvođansku ravnicu, stigavši do Novog Sada, a, nadaju se, uskoro i dalje, razgovarali smo sa Janošem Žemberijem, generalnim direktorom Sat-Trakta.
Posao kojim se bavite podrazumeva značajna ulaganja. Da li je u današnje vreme on isplativ?
Da nije isplativ ne bih ga radio, ali koliko je tačno isplativ ne mogu da procenim u ovom trenutku. Telekomunikacije traže konstantno ulaganje i mi uvek računamo da će to u budućnosti vredeti. Sada momentalno znamo da će vrednost tog našeg ulaganja za tri godine biti veća.
Recept za sve
Kakva su vaša iskustva sa aktuelnom ekonomskom krizom i poslovnim okruženjem – da li je i u kojoj meri otežano poslovanje?
Teže je poslovati. Morate da budete vrlo pažljivi i kad ulažete i kad uzimate kredite. Krediti se i dalje odobravaju, ali treba sve to vratiti. Mi koji poslujemo u oblasti telekomunikacija teško možemo predvideti šta će biti za tri, četiri, pet godina, jer se tehnologije brzo razvijaju, ali sigurno ćemo imati jaku konkurenciju. Recimo IP televizija trenutno nije konkurencija kablovskoj, ali će u budućnosti biti, ne zbog velikog broja pretplatnika koje mogu da imaju, već zato što mogu da ulažu u takve stvari koje se onima koji su mali provajderi teže isplate. Recimo, video on demand…
Šta je tu problem: tehnologija, autorska prava za emitovanje filmova ili nešto treće?
Tehnologija nije problem, a ni autorska prava. Problem je što to na određenom nivou nije isplativo. Ako kablovska televizija ima, recimo, deset hiljada pretplatnika, ne vredi uvoditi video on demand. To vredi jednom Telekomu ili SBB-u.
Kablovska televizija može da isprati IP televiziju; kablovska televizija može da dâ veće kapacitete interneta nego ADSL tehnologija; kablovska televizija, odnosno DVB-C format u kablovskoj televiziji, znači mogućnost davanja slike i analogno i digitalno. Mi, znači, možemo svugde da pariramo Telekomu. Svaka kablovska televizija koja ima više od 50.000 korisnika može sve što i Telekom. Čak i kvalitetnije. Ali to mogu samo velike kablovske televizije.
Postoji li neki „recept“ da i mali kablovski provajderi nađu neku svoju računicu u ovoj priči?
Trenutno još mogu, kako da ne, zato što su puno racionalniji, rade sa manjim brojem zaposlenih, racionalnije troše novac… ali vremenom njihovo ukrupnjavanje biće neizbežno zbog primene skupih tehnologija. Recimo, jedna digitalna stanica košta oko 300.000 evra. Kablovskoj televiziji koja ima mali broj pretplatnika to se ne isplati. Internet može svako da stavi, ali za digitalizaciju je potrebno više pretplatnika. Ako neko ko ima 50.000 pretplatnika uloži 300.000 evra, njemu je to jedna mesečna pretplata. Onom sa 5.000 pretplatnika treba nekoliko godina da to vrati.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
