Coaching (koučing) je razvojni alat namenjen najvišim rukovodiocima ili onima koji se spremaju da stupe na takvu poziciju. Rezultat uspešnog koučinga je značajna promena u ponašanju menadžera, kojoj je prethodila promena u načinu gledanja na stvari. No, kako je nemoguće menjati nekoga ko sâm ne želi promenu i smatra da mu ona nije potrebna, posezanje za koučingom treba da bude stvar ličnog izbora.
Po tome što zahteva promenu u ponašanju i viđenju realnosti koučing je sličan psihoterapiji, ali za razlikuju od odnosa između terapeuta i pacijenta, kouč i direktor kao klijent su dva ravnopravna sagovornika.
Osoba koja vodi koučing sesiju treba da bude profesionalac koji nije u radnom odnosu u preduzeću. Jedino pod tim uslovom koučer može da gleda na stvari sa strane i da bude potpuno nepristrastan, kao i da obavlja svoj zadatak bez straha od posledica. Od onih koji zavise od menadžera ili su mu podređeni ne može se očekivati da daju nepristrasno mišljenje. Ko su ti koji će rizikovati da direktoru upute iskrenu kritiku? Ne samo zato što je direktorima teško da nađu takvu vrstu sagovornika unutar preduzeća, već i zato što zbog delikatnosti situacije i informacija neke razgovore ne treba voditi unutar firme koučing je bolje rešenje.
„Šta“ i „kako“ kao ciljevi
Koučing je najefikasniji kada se tačno zna šta se kroz njega želi postići. U tom smislu opravdanim razlozima za korišćenje koučing usluga mogu se smatrati želja za daljim ličnim usavršavanjem (najčešće se radi o takozvanim soft veštinama), želja za promenom u sopstvenom ponašanju i potreba da se stari problemi sagledaju na nov način.
Efektivnost i efikasnost koučinga je lako proverljiva, jer su rezultati merljivi. Dva njegova najvažnija cilja su „šta“, pod čime se podrazumeva poboljšanje u kvantitetu, i „kako“, pod čime se podrazumeva promena u kvalitetu nečijeg rada.
Identifikovanje potreba
Preduslov za postizanje efikasnosti i efektivnosti koučinga je definisanje šta klijent želi da postigne i načina kako će to postići.
U nekim firmama se koristi procena „360 stepeni“ da bi se identifikovale oblasti za koje bi menadžeri mogli da uzmu koučing i da od toga imaju koristi.
Koučing se naročito preporučuje u tranzitornim vremenima, kada se izvršni menadžeri suočavaju sa velikim promenama i izazovima.
Neopravdani razlozi korišćenja koučing usluga su pomodarstvo ili zabrinutost da će se nekorišćenje ove vrste usluge negativno odraziti na dalju karijeru.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
