Reč koučing (coaching) je jedna od najnovijih koja je ušla u srpski jezik bez prevođenja. Već postoji i knjiga pod tim nazivom koju je napisala Slađana Milošević, inicijator i prva predsednica Evropskog saveta za mentoring i koučing Srbije. I sâm podržavam upotrebu reči koučing i kouč, a isključivi razlog za to je što – ne postoje odgovarajuće reči u našem lepom jeziku. Čak i ako pokušate da ih prevedete rečima kao što su trener ili konsultant (a i one su tuđice) značenje nije isto…
U čemu je razlika između kouča, terapeuta, mentora i konsultanta? Najbolje je da to slikovito objasnimo praktičnim primerom: terapeut će istražiti zašto ste prestali da vozite kola, mentor će podeliti sopstveno iskustvo sa vama i dati vam veliki broj korisnih trikova u vezi sa vožnjom, konsultant će vas posavetovati kako da vozite, a kouč će vas ohrabrivati i biti podrška u vožnji.
“Kouč mora da vidi oni što ne želi da vidi i da sluša ono što ne želi da čuje.”
John Madden
Zašto direktorima treba koučing?
Direktori moraju da donose ključne odluke. Naravno, i da snose posledice tih odluka. U kriznim vremenima, kakva su ova, potreban im je mudar savet. Recimo, realnost je da direktor farmaceutske kompanije već sada 24 sata na dan razmišlja o svom poslovanju i da je u tim razmišljanjima i toj problematici više od bilo koga drugog. Teško da bilo koji konsultant koji se malo bavi farmacijom, malo bojama i lakovima a malo IT industrijom može da ima više znanja o tržištu farmaceutskih proizvoda od njega. Ali zato je tu kouč koji će mu sistemom strukturiranih pitanja i drugih alata pomoći da sâm sagleda problem sa svih strana i sâm donese odluku. Što i jeste najpoštenije, jer smo upravo konstatovali da on (sa svojim zaposlenima) i snosi posledice sopstvenih odluka. Što bi Fil Dikson (Phil Dixon) rekao: “Moj najveći kvalitet kao kouča verovatno je u tome što postavljam veliki broj izazovnih pitanja i puštam osobu da sama dođe do odgovora!”
Razlika između koučinga i mentoringa
Koučing se pre svega odnosi na postizanje rezultata i razvoj specifičnih veština. Mentorstvo je šire; ono se fokusira na razvoj kapaciteta ali uključuje i, na primer, pomoć osobi da osmisli sopstveni plan razvoja karijere.
Pomenutu definiciju sam preuzeo od profesora Dejvida Klaterbaka (David Clutterbuck) koji slovi za jednog od četiri najveća kouča u svetu, a kojeg će srpski menadžeri imati priliku da vide na delu 26. juna u Sava centru, na četvrtoj konferenciji „400 direktora“. Tema o kojoj će govoriti je veoma interesantna i odnosi se na način na koji direktori treba da primaju ali i sprovode koučing na svoje zaposlene. Naravno da će, kao i uvek, fokus biti na ljude u prodaji, jer ako neko može spasiti firmu onda su to oni.
Interesantno je napomenuti da se koučing i mentoring, iako su postigli provereni uspeh u SAD-u, nisu od prve primili u Evropi. Dok su američki direktori bili spremni da podučavaju svoje zaposlene kako bi oni što pre počeli da im donose profit, ovi u Evropi su smatrali da zaposleni treba sami da se pomuče.
Sreća da domaći direktori mogu da biraju na koji način će da razmišljaju – da li će pustiti da oni, kao i njihovi zaposleni, sami dolaze do rešenja ili će ih podučiti, odnosno angažovati nekoga ko će sprovesti koučing.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
