Poslovne aktivnosti u inostranstvu donose sa sobom izazove i u kulturološkom smislu, a razumevanje poslovne kulture jedne zemlje je izuzetno značajno u uspostavljanju dobrih poslovnih procesa. Švedska se često pominje kao “država blagostanja” i kao model zemlje koji predstavlja uzor po mnogim osnovama.
Skandinavski model, koji se obično definiše kao “nešto između socijalizma i kapitalizma”, oblikuje ekonomiju ove zemlje i generiše odnose i relacije koje su deo svakodnevnih poslovnih rutina. U poslovnom smislu Švedska se smatra jednom od najkreativnijih zemalja na području Evrope, i predstavlja magnet za talentovane radnike širom sveta.
Jednakost na prvom mestu
Menadžment u Švedskoj je pod velikim uticajem egalitarizma, koji je dominantna društvena vrednost i kao takva integrisana je u i poslovnom i privatnom životu stanovnika ove zemlje. Personalni status i hijerarhijska pozicija imaju relativno malu važnost u Švedskoj kada je reč o poslovnim odnosima i u velikoj meri su zamenjeni individualnom odgovornošću. Ova zemlja zapravo ima jednu od najmanjih “distanci prema moći” koja determiniše granice do koje ljudi na višim hijerarhijskim pozicijama osećaju potrebu da kontrolišu i upravljaju ostalima, kao i reakciju i spremnost podređenih da budu deo upravljačkih rutina. Menadžeri retko daju signale njihovog statusa i radnici uobičajeno nemaju osećaj inferiornosti u odnosu na njih. U kompanijama se zaposleni često obraćaju jedni drugima po imenu, a menadžeri se smatraju specijalistima za vođenje poslova i ne razlikuju se po ugledu i statusu od specijalista u drugim oblastima kompanijskih poslova. U tom smislu, Švedska se dosta razlikuje od drugih zemalja svojim poslovnim organizacijama koje praktikuju umereno hijerarhijski implementiranu strukturu.
Stil menadžmenta
Švedski menadžeri ne upražnjavaju moć koja dolazi od pozicije da bi vodili zaposlene. Oni često delegiraju zadatke i autoritet na svoje podređene i gledaju na sebe više kao na trenere nego kao na vođe. Glavna ideja koja je ukorenjena u švedskom menadžmentu je da je svaki pojedinac sposoban i spreman da uradi svoj posao dobro, a dobrim menadžerom se smatra osoba koja izvlači najbolje od svojih potčinjenih i usmerava ih na pravi put na pravi način. Zaposleni na svim nivoima imaju slobodu u donošenju odluka prilikom nepredviđenih problema na koje treba reagovati u datom trenutku, a za koje bi inače trebalo dosta vremena da se procesiraju kod pretpostavljenih na višim nivoima. Biti dobar u slušanju drugih se smatra važnim kvalitetom, a od profesionalnog menadžera se očekuje razuman stav i da se prema stvarima ophodi u skladu sa činjenicama.
Biti tačan takođe je od velike važnosti u poslovnim odnosima ove zemlje i smatra se znakom poštovanja i efikasnosti. Ono što je specifično u ovom smislu je da će švedski menadžeri imati vrlo malo razumevanja za kulturne razlike i varijacije kada je reč o tačnosti i vremenu, a to se takođe odnosi i na segment društvenog života.
Organizacije i donošenje odluka
Švedske poslovne organizacije su manje krute od kompanija u drugim zemljama. Kompanije obično imaju timski orijentisanu strukturu sa samo par nivoa menadžmenta, a rezultat toga je jednostavan i direktan sistem donošenja odluka. Problemi i odluke se nekada rešavaju na neformalan način između zaposlenih i tom prilikom se zaobilaze upravljački nivoi. Menadžeri se skoro nikada ne osećaju ugroženi ovom praksom, pošto je glavna ideja ovog načina rešavanja izvesnih pitanja da se ostvare rezultati, a ne da se demonstrira nečija pozicija ili statusna hijerarhija.
U kontekstu donošenja odluka, švedski menadžeri su u većini slučajeva spremni na rizik i izbegavanje nesigurnosti im nije blisko. U zemljama gde je poslovna praksa vezana za visok stepen izbegavanja nesigurnosti (Japan), promocije i unapređenja se obično praktikuju po principu senioriteta, dok se u Švedskoj najviše cene i vrednuju radne performanse. To je razlog zbog kojeg se često mogu videti mladi menadžeri na vodećim pozicijama. Iako su spremni na rizike odluke se obično donose sa velikom pažnjom. Dogovor je u kompaniji izuzetno važan i kompromisi su čest slučaj u poslovanju, a emocije i uzavrele debate su krajnje neuobičajene. Kritike se iznose diplomatski na depersonalizovani način.
Poslovno pregovaranje
Švedski stil komunikacije je direktan i otvoren. Na direktan pristup se u poslovnom smislu gleda kao na znak efikasnosti i želju da se ne gubi vreme poslovnih partnera. Uspostavljanje relacija je uobičajeno na neformalnom nivou, međutim poslovni i privatni život su dosta odvojeni, tako da neformalnost ne znači isto što i intimnost.
Šveđani poštuju ljude sa znanjem i iskustvom, a to može da bude veoma važno u poslovnim pregovorima i realizaciji poslova. Orijentisani su prema detaljima i sva izlaganja i prezentacije moraju biti pažljivo pripremljeni i logički organizovani. Odluke se nikada neće donositi na prvom sastanku, i vrlo je bitno ne pokazivati emocije tokom pregovora, već smirenost, sabranost i kontrolu.
Pošto Šveđani cene konsenzus kao način donošenja odluka, koncentrisanje energije na ubeđivanje i impresioniranje glavnih menadžera često je pogrešno. U mnogim slučajevima odluke donosi srednji nivo menadžmenta koje opet tu odluku može delegirati i na niže nivoe.
Menadžment u službi napretka
Švedska je u 2007. godini napredovala do devetog mesta na globalnoj listi kompetetivnosti, koju objavljuje Švajcarski institut za menadžment IMD. Ova lista meri kompetentnost baziranu na četiri faktora: ekonomske performanse, efikasnost vlade, poslovnu efikasnost i infrastrukturu zemlje. Jedan od glavnih razloga napredovanja Švedske u tom smislu jeste atraktivnost poslovne klime koja privlači mnoge investitore i stvara dobre osnove za dalji razvoj. Ova zemlja u tom smislu ima veliki potencijal, a švedski model poslovanja je pokazao sve svoje prednosti i predstavlja skup dobrih i proverenih praksi, iza kojeg stoji dobar menadžment.
