Piše: Snežana Moldovan-Milošević
Vizija kompanije Ericsson – da postane vodeći pokretač u sve-komunicirajućem svetu – odlično se odslikava kroz kancelariju gospodina Boa Andersona (Bo Andersson) , generalnog direktora ovog švedskog telekomunikacionog giganta u Srbiji i Crnoj Gori. Njegov poslovni sto krcat je proizvodima savremene tehnologije, počev od dva kompjutera do brojnih telefona. Ali, i kada se nalazi van ofisa, gospodin Anderson nosi “ceo svet na dlanu” zahvaljujući najsavremenijem mobilnom aparatu koji ima sve funkcije PC-ija. Kako je otkrio za GM, poslovne razgovore najradije obavlja za malim ovalnim stolom smeštenim u srcu kancelarije, jer mu je od izuzetne važnosti opuštena atmosfera koja doprinosi da se on i njegovi poslovni partneri osećaju ugodno tokom sklapanja velikih poslova i rađanja novih ideja.
Kada je pre dve godine došao na mesto generalnog menadžera kompanije Erisccon za Srbiju i Crnu Goru, gospodin Bo Anderson uneo je u svoj beogradski ofis tek nekoliko sitnica koje ga podsećaju na bogatu biznis-biografiju stečenu u Švedskoj, Evropi, Rusiji, Kini, Bliskom Istoku, Izraelu i palestinskim oblastima. Poslovno iskustvo neprocenjive vrednosti i težnja da na ovim balkanskim prostorima stvori jaku bazu kompanije u kojoj radi pune tri decenije odneli su primat nad mogućnošću da sam odabere nameštaj, slike, cveće i ostale detalje za svoje biznis-carstvo.
Vojnički odnos prema poslu gospodin Anderson stekao je pre nego što će se zaposliti u Ericssonu; trinaest godina radio je kao oficir za vezu u švedskoj vojsci, a diplomirao je na Švedskoj kraljevskoj vojnoj akademiji, Specijalnom tehničkom fakultetu za oficire za vezu, Institutu za korporativni menadžment i Univerzitetu u Navari u Španiji. Kada je došao u Ericsson, obavljao je dužnosti u različitim sektorima: od marketinga i prodaje, do razvoja poslovanja po oblastima i razvoja poslovanja na polju specijalnih mobilnih radio-aparata, mobilnih podataka i mobilnih telefona.
“Uselio sam se u kancelariju svog prethodnika, s namerom da ojačam poziciju Ericssona u Srbiji, a da sam postupio drugačije, da sam birao enterijer u kome ću boraviti, to bi značilo da nemam šta drugo da radim”, objašnjava gospodin Anderson. “Postoje ljudi koji su zaduženi da se bave izborom kancelarijskog nameštaja, a moj posao, zbog kojeg se i nalazim ovde, jeste da učvrstim pozicije najvećeg proizvođača mobilnih sistema u sektoru telekomunikacija na svetu. Takođe, moj posao je da razgovaram sa zaposlenima, da oslušnem zadatu sredinu i pronađem ugao iz kojeg ću delovati.”
Za okruglim stolom
Prvi uspešan zadatak koji je gospodin Anderson obavio po dolasku na funkciju generalnog menadžera za Srbiju i Crnu Goru bio je ugovor sa Telekomom Srbija.
“Naravno, bilo je mnogo uspešno realizovanih poslova, ali taj pamtim jer je usledio neposredno po mom dolasku u Srbiju.”
Ujedno, ovaj ugovor je jedan od retkih koji je potpisan za velikim poslovnim stolom. Većinu ostalih razgovora gospodin Anderson obavlja za ovalnim stočićem koji se nalazi u epicentru njegovog ofisa, jer mu je, kako kaže, od izuzetne važnosti interakcija u komunikaciji, a ona nije tako prirodna i opuštena kada se poslovni partneri i saradnici nalaze “s druge strane velikog stola”. Za okruglim stolom – svi su ravnopravni, i u duhu Ericsson kulture koju karakterišu poštovanje, profesionalizam i istrajnost.
“Naša poslovna filozofija zasnovana je na ponudi kompletne oblasti komunikacionih tehnologija, u više od pedeset različitih centara u dvadeset pet zemalja sveta. Lidersku ulogu u kreiranju novih standarda realizujemo kroz novu generaciju višefunkcionalnih mreža. Danas, 40 % svih korisnika mobilnih komunikacija u svetu koriste sisteme naše kompanije, što znači da se četiri od deset mobilnih poziva u svetu realizuje uz korišćenje Ericsson opreme.”
Sećanja na Izrael
S obzirom da je pokrenuo poslovanje Ericssona u Izraelu 1996. godine i dao ogroman doprinos pozicioniranju kompanije kao jednog od najvećih proizvođača mobilnih telefona u Izraelu i palestinskim oblastima, Bo Anderson je najviše detalja u svoj beogradski ofis doneo odande. Prvi koji je našao svoje mesto na vrhu police iza oficijelnog stola je okrugla skulptura koja prikazuje motive “Svete zemlje”, a tu je i mala ljupka statua violiniste iz čuvenog mjuzikla.
“Izuzetno sam ponosan na taj period svog života, kako privatnog, tako i poslovnog. Privatnog, jer sam upoznao puno kvalitetnih ljudi sa kojima sam ostvario divna prijateljstva, a poslovnog jer sam stvorio jednu od najuspešnijih baza kompanije za koju radim.”
Osmesi naslednica
Tik uz skulpturu nalaze se uramljene fotografije prelepih nasmejanih devojaka, kćerki gospodina Andersona koje, na žalost, kako sam priznaje, zbog prirode posla ne može da viđa onoliko često koliko bi želeo.
“Moje kćerke žive u Švedskoj i njihove fotografije dobile su značajno mesto u prostoru gde radim. Pošto nisam u prilici da se vidim sa njima kad god to poželim, odabrao sam fotografije kao najbitniji lični momenat i uneo ih prvog dana po dolasku u ovaj prostor.”
Automobil pun emocija
Crveno-plavi automobil sa vozačem, igračka smeštena na polici iza radnog stola, za gospodina Andersona ima posebnu emotivnu važnost i značaj.
“Igračku sam dobio na poklon od sadašnje supruge koju sam upoznao pre osam godina. Jednoga dana došla je u moju kancelariju i ostavila mi autić koji stoji u znak sećanja na početak našeg zajedničkog života”.
Dobra knjiga i kapljica
Dve flaše ovdašnjeg vina, smeštene u velikom opanku i dekorisane šajkačom, gospodina Andersona podsećaju na njegovog prethodnika, gospodina Jana, koji je svog poslovnog naslednika dočekao po starom srpskom običaju – dobrom kapljicom.
“Ovaj poklon mi je izuzetno drag, jer sam ga dobio od prethodnog direktora koji mi je poželeo dobrodošlicu i srećan početak.”
Nekoliko desetina knjiga iz oblasti menadžmenta, koje su našle svoje mesto u ormariću pozicioniranom u desnom uglu ofisa, nisu dekoracija, već imaju svoju namenu i funkciju, i skoncentrisane su na različite načine i vidove prodaje.
Poslovni i lični “trofeji”
U velikom belom albumu raskošnih korica gospodin Anderson čuva fotografije napravljene u Izraelu, kao uspomenu na učešće u projektu podržavanja izgradnje Muzeja holokausta u Jerusalimu. Album je poklon institucije koja je realizovala ovaj projekat.
Na obali Mrtvog mora, priseća se sagovornik GM-a, sproveo je još jednu akciju na koji je vrlo ponosan – kao vrsan poznavalac dresure pasa, obučio je jednog labradora da postane vodič slepom čoveku.
“Za to je bila potrebna velika upornost i veliko strpljenje, ali se na kraju sve to desetostruko vratilo.”
Zbog brojnih poslovnih obaveza, GM Ericssona za Srbiju i Crnu Goru nije uspeo da donese u svoj ofis sve detalje koji otkrivaju njegova vanposlovna interesovanja, na prvom mestu trofeje iz lova koji je decenijama unazad njegov veliki hobi.
“Često odlazim u Kikindu i okolna lovišta koja su odlično organizovana. U Srbiji lovim zečeve, fazane i sitne ptice, a u Švedskoj sam ulovio petnaest losova, što smatram svojim velikim uspehom.”
Lični pečat
Gospodin Anderson konstatuje da njegovoj kancelariji nedostaju slike koje bi zidovima dodale notu živosti i raznolikosti, ali on sam, svojom nepresušnom pozitivnom energijom i vizionarskim duhom, u šta smo se i sami uverili, čini da dvadesetak kvadrata njegovog radnog prostora, obojenih u žuto, zrači optimizmom i ružičastom budućnošću.
