Postojanje Bonusa je nešto ljupko, skoro kao i verovanje u Deda Mraza. Sličnosti su očigledne: jednog (dalekog) dana, ako budeš bio jako dobar, jedan mistični čika će doći i dati ti poklon. Hmm, molim vas spisak svega što je potrebno da uradim da bi me se smatralo jako dobrim! To će u hodu sastaviti tata i mama… i baka… i deda… i ujna… i razredni… Alternativno: to će odlučiti menadžer kada pažljivo razmotri tvoj doprinos. Zvuči poznato?
U poslednjih šest meseci sam angažovan čak četiri puta da pomognem da veliki međunarodni poslodavac i budući zaposleni postignu realnu ili bar obostrano prihvatljivu formu nadoknade, pa i bonusa, koja bi finalizirala njihov dogovor o zaposlenju. I svaki put je bilo očigledno da ne govore o istim stvarima. Poslodavac je želeo jasnu i strastvenu sliku želje novog profesionalaca da stvori velike stvari, da doprinese puno i, uopšte, da bude jako koristan, a kao nagradu za to bio je voljan da odvoji jedan uslovljeni i ne preterano visoki procenat ostvarenog ukupnog uspeha tima/firme. Poslodavac je zato bio jako koncentrisan na detalje uspeha i angažovanja, merenja i proveravanja i slično. Što je budućem zaposlenom uvek izgledalo kao preterano mekana i relativna tvorevina, skoro namerno pravljena tako da ne bi morala biti upotrebljena. Budući zaposleni, sa druge strane, vide bonus kao jednu divnu/davnu istorijsku konstrukciju: trinaestu platu. To je sad još malo para na kraju godine i svako dobije po malo, oni koji inače dobijaju puno dobiju više, a oni koji inače dobijaju malo dobiju nešto manje ali, sve u svemu – trinaesta plata.
Nije potrebno uopšte naglašavati da zaposleni kojem izgleda da firma sa njim ugovara bonus koji kao da neće ni biti plaćen nije baš mnogo motivisan da se dokazuje. Kao ni da zaposleni koji smatra da mu trinaest plata sleduje u svakom slučaju nije baš mnogo motivisan da se ekstra zalaže. A čemu ono služi bonus? A, da, kao nagrada i podsticaj za ekstra zalaganje.
(Ne)važno…
A kako će izgledati bonus, koliko često ćete ga dobiti i uz šta će biti vezan nije ni dogmatično niti preterano bitno pitanje. Bonus može da se isplaćuje mesečno, iako će vam sve knjige iz motivisanja timova savetovati duže cikluse. Može da se sastoji iz luksuznog putovanja ili elektronske naprave, iako će vam većina menadžment udžbenika sugerisati da se držite novca. Isto, kažu menadžment mantre, dajte zaposlenima ugovorni bonus, a ne neki poklon. Bonus je zarađen i profesionalan; poklon izgleda kao da je sve u vašoj moći i drži radnike podređene i pasivne. Laž! Iskren, vredan i iznenađujuće kvalitetan poklon više čini da motiviše radnike nego veliki ali predvidljiv bonus.
Ni drugi nisu pošteđeni
A nemojte ni jednog minuta da pomislite da je ova bazična nesuglasica vezana samo za naša regionalna/tranziciona tržišta. Jedan moj bivši saradnik/saborac mi je davno (devedesete u Londonu) objasnio zašto se više cenjkao oko bonusa nego oko plate i kako on vidi bonus. Po njemu, mada sam siguran da postoji čitav jedan pokret njegovih istomišljenika rasejanih širom sveta, bonus je jedna prevara. To je šarena laža, jer je izuzetan napor izuzetno teško proceniti. Pa zato firme plaćaju relativno realnu platu, a kod bonusa gledaju da budu “kreativne” i da puno obećavaju i da malo daju. Ovaj ciničan pogled na bonus čini da oko njega uvek postoji neka tenzija: znam da sam dobro radio, ali sada da vidim koliko ću bonusa zaista dobiti.
Željeni pokloni
Lično smatram da je pravi bonus upravo onaj koji je nagovešten i za koji ima prostor za nadogradnju i usavršavanje i menjanje (na bolje); koji je veći nego što radnik očekuje, ali do kojeg je teže doći. Onda on zaista predstavlja i nagradu i veoma prijatno iznenađenje kada ga dobijete. Takođe verujem u potrebu da poslodavac stalno zagleda bonuse i usavršava ih. Ne vidim zašto čak tri puta u jednoj godini ne bi bila usavršena /nadograđena formula bonusa za nekog zaposlenog ako se okolnosti njegovog rada/uspeha menjaju?
Dakle, kad sledeći put budete u situaciji da pregovarate oko svog (ili nečijeg tuđeg) bonusa setite se kakav je bio Deda Mraz dok/ako ste verovali u njega: on je nekako uvek češće donosio ono što vam žele mama i tata nego što želite vi. Sve su to korisne stvari, majice, čarape, kape, ali vi ste ipak želeli onaj bicikl. Možda je trebalo na vreme da se dogovorite sa Deda Mrazovim predstavnicima?
