Svetska turistička organizacija je ovu 2007. godinu obeležila temom “Turizam otvara vrata ženama”. Dana 27. septembra na Svetski dan turizma organizovana je završna svečanost i konferencija u Šri Lanki. Jedna od glavnih aktivnosti obeležavanja Svetskog dana turizma je bila i dodela nagrada za najuspešniju fotografiju “Žene u turizmu”, kao i razgovor na temu promocije ravnopravnosti polova u turizmu do 2015. godine. Zašto baš ta tema?
Svetom godišnje putuje preko 850 miliona ljudi vođenih najrazličitijim motivima. Neki od njih su uobičajeni, ali ima i onih ekstremnih. I ništa to ne bi trebalo da zabrinjava ako ekstremi ne postaju masovni, i ako takvi motivi ne povređuju određeni deo populacije. „Seks turizam“ jeste evidentan problem u svetskom turizmu poslednjih godina, jer su njime ugrožene žene, ali i deca oba pola, koji postaju veoma traženi „predmeti“ i „proizvodi“ na nekim turističkim destinacijama. Šri Lanka, Jamajka, Bali, Dominikanska Republika, Kuba i još neke destinacije susreću se sa ovim problemom i žele da ga reše. Protiv ovakvih tendencija se naravno treba „boriti“, zabranjivati ih, sprečavati. U tom kontekstu obeležavanje Svetskog dana turizma pod ovim motom je bilo za očekivati. Ali, da li je proglašenje najuspešnijih fotografija žena u turizmu kao centralni događaj zaista efikasno sredstvo? Da li celokupno čovečanstvo konačno treba da krene nekim primarnim putevima podsećanja na osnovne civilizacijske principe? Da li se o ovoj temi može ozbiljnije, šire i možda i efikasnije govoriti polazeći sa nekih drugih stanovišta?
A da je potrebno delovati govori nam i najnovija tendencija. Čini se da smo mi ljudi, generalno, spremni na takmičenje, čak i tamo gde nije potrebno. Reakcija na „muški seks turizam“ je ta da „žene uzvraćaju udarac“, i sada se one pojavljuju kao tražioci usluga u „seks turizmu“! („Sex Tourism for Women“, www.sundayindependent.co.za). I dokle tako? Da li će se ravnopravnost polova u turizmu postići tako udaljenim pojavama? Da li je moguće tu ravnopravnost postići približavanjem prava, postizanjem ravnoteže na kraćim kracima klackalice? Možda u nama samima?
“Ženski princip” u turizmu
Prva asocijacija na turizam je odmor, putešestvije, opuštanje, lepi predeli, ugođaji, smeh, promena, sloboda…. To sve uključuje emocije, kreativnost, ponuditi sebe, uživati, upijati…
Nekom prilikom povela se priča o ukrašavanju cvećem kreveta, stolova, turističkih soba u nekim zemljama… Uključila sam se u priču dajući primere da eto tako žene daju sebe turizmu. Daju svoje emocije, lepotu, umešnost, ženstvenost… I tada saznadoh da u Egiptu ukrašavaju i stavljaju cveće – muškarci! Divno! To više nije bio samo argument da žene daju sebe turizmu, nego da uopšte ljudi daju turizmu svoju nežnost, toplinu, kreativnost.
Turizam ima “ženski princip”. Turizam je ženska energija, ženski koncept, aspekt Jin, Anima. Turizam pokreće lepota, doživljaj, kreativnost, emocije radosti, smeha, ljubavi, znatiželje, intuicija. Radi poređenja i boljeg razumevanja daću jedan primer. Moglo bi se reći da je sport vođen „muškim principom“, jer njime vladaju i njega karakterišu snaga, borba, prestiž, pobeda; to je Animus, Jang.
Shakti Gawain u svojoj knjizi „Živeti u svetlosti“ kaže: “Muški aspekt predstavlja akciju, našu sposobnost da stvari obavljamo u spoljašnjem svetu – da mislimo, govorimo, pokrećemo svoja tela. To je kanal koji odašilje. Ženski aspekt komunicira sa nama kroz našu intuiciju, kroz unutrašnje poruke, osećaje, vizije koje dolaze iz naše dubine. Ženski aspekt prima kreativnu energiju Univerzuma, a muški je izražava u spoljašnjem svetu putem akcije.” Ali da se ne povedemo samo za mislima jedne knjige (doduše knjige iz koje se lagano mogu razumeti neki principi življenja). Zar Jung takođe ne govori o Animi i Animusu i pravilima i posledicama funkcionisanja ovih principa? Zar drevne civilizacije takođe ne poznaju principe Jin i Jang u ljudima, pojavama, svetu? Uravnoteženje je cilj potreban svemu i svakome od nas.
Da bi život, proces, u ovom slučaju turizam, funkcionisao harmonično, potrebno je da se u potpunosti razviju i zajedno rade i muški i ženski aspekt, kao dva neodvojiva dela jedne celine. Da bi oni dobro funkcionisali potrebno je da se “ženski princip” stavi u ulogu „vođe“, jer taj princip ima intuiciju, viša saznanja, kreativnost koju muški princip realizuje, jer je on jasna, direktna i strasna snaga.
Šta to znači u stvarnosti turizma?
Turizam je fenomen sadašnjice. Turisti danas mogu da budu svi – i stari, i bebe, i hendikepirane osobe… Svima njima su u najrazvijenijim turističkim destinacijama prilagođeni prostori, informacije, smeštaj, usluge. U turizam se uključuju i oni što vole samo da leže na osunčanom pesku i slušaju talase mora, i oni koji se grče od straha posmatrajući nadolazeći tornado ili grotlo vulkana. U turizmu ljudi spavaju u sobi na drvetu, onoj napravljenoj od leda ili stare kanalizacione cevi, ali i u onima u kojima sve blešti od zlata i dijamanata. Turista je i usamljeni čovek koji na obali mora posmatra zalazak sunca, kao i onaj koji skače uz muziku sa još hiljadama drugih ljudi u nekom koncertnom prostoru. Turista je i pustinjak i druželjubivi veseljak, filozof i “zakeralo” i onaj kome je sve svejedno. Ali ipak svi oni imaju nešto zajedničko – od turističkog putovanja i turizma očekuju odgovarajući prostor osmišljen i uređen upravo za njihove potrebe; očekuju gostoprimstvo, ljubaznost, strpljenje, intuitivno reagovanje samo na njihovu pomisao, bezrezervno prilagođavanje njihovim “hirovima”. Svi oni očekuju dobru hranu, udoban krevet i pravo piće, najmanje isto a obično mnogo bolje nego što imaju u svom domu. Svi oni očekuju da im turizam bude Domaćin mnogo bolji nego što bi možda i sami sebi bili, da kroz turizam imaju mogućnosti kreativnog ispoljavanja svoje ličnosti; da im turizam omogući doživljaje i puno ispoljavanje emocija i još da to bude vrhunski profesionalno urađeno i njima prilagođeno, jer “za sve to su platili” i u to “utrošili svoje cenjeno slobodno vreme”.
Domaćin, kreativno znanje i umeće
U turizmu većina radne snage (preko 50%) su žene. Polazeći od prethodno rečenog, to je i logično i za očekivati. Većina ženske radne snage je “prirodna posledica” potrebe da se gost ugosti, da ima urednu sobu, ukusnu hranu, strpljivu domaćicu, ljubaznog vodiča, šalterskog radnika punog razumevanja za njegove potrebe… Sve te poslove, po svojoj prirodi, više osećaju i žele žene. One uče, studiraju i one se zapošljavaju u turizmu, kroz njega ispoljavaju svoj “ženski princip”.
Da je turizam fenomen u kome se ispoljava kreativno znanje i umeće potvrđuju i lepo uređeni prostori turističkih destinacija, puni cveća, mašnica, svetlih boja, zvukova, produhovljeni programi putovanja sa pozivima na uživanje svih vrsta, ukusima i zvucima ispunjeni programi događaja. Za kreaciju svega toga potrebno je umeće ulepšavanja, uređivanja, osmišljavanja događaja, priređivanja zabava, poklanjanja pažnje, briga… Pa zar onda nije logično da su upravo devojke najbrojniji đaci i studenti turizma, i da su žene najbrojnije radnice u turizmu. One su samo slobodno ispoljile svoj “ženski princip”. Muškaraca je manje, jer kod većine “ženski princip” spava negde duboko u njima.
Sa druge strane, podaci pokazuju da najveći broj rukovodilaca, vlasnika, šefova u turizmu jesu ipak muškarci. Čak preko 80%. Zašto? Rukovodeći se principima Jin/jang, žensko/muško, to je i logično i očekivano. Jer rukovodilac nije kreator, on je realizator. On odlučuje, naređuje, nagrađuje, kažnjava, realizuje ideje. Za to inicijalno koristi ideje ženske strane (u sebi ili oko sebe), njih realizuje i za to dobija novac. “Muškom principu” je dato da realizuje, a onaj ko realizuje prvi je u redu za „očekivane nagrade“. Muškarci imaju jače izražen “muški princip”. I to je to!
Ima li tu konflikta?
Ovog osnovnog konflikta ne bi bilo kada bi svako u sebi prepoznao svoje mesto i svoju ulogu bezrezervno poštujući ulogu, snagu i umeće drugog principa.
Konflikti nastaju i u nama samima, i unutar nekih parova, unutar kolektiva, pa i na globalnijim nivoima. Žene za svoj iskreno ispoljen “ženski princip” dobijaju manju platu (čak i u najrazvijenijim evropskim zemljama), ponekad pažnju kolege ili šefa, a nekada ni to. Ono čega su mnogo manje svesne je da dobijaju osmeh, zahvalnost i sreću turista, sreću u sebi, zadovoljstvo učinjenim koje ih ispunjava i daje snagu. Čini li se ovo kao uteha? Može, ali ne mora da bude, ako bi žene shvatile da nema merila za uspešnost; da je uspešnost naš unutrašnji osećaj da smo ispunili svoje biće i izvršili svoj unutarnji zadatak. One koje toga još nisu svesne svejedno ne treba da reaguju tražeći muškarce-seks simbole kao svoj cilj turističkog putovanja.
Primeri konflikta u turizmu
Primer prvi: ako žena oseti snagu u sebi, oseti svoj “muški princip”, i onda u želji da ga realizuje menja suknju za pantalone, svetle boje u sivi kostim, dugu u kratku kosu, osmeh i blagost na licu u strogost i ozbiljnost. I tu zapada u grešku, jer i njen unutrašnji “muški princip” bi bio zadovoljniji ukoliko bi ga realizovala poštujući “ženski princip”. Odnosno – žena može biti rukovodilac, menadžer, vlasnik, ali to nikako ne bi trebalo da radi na “muški način”. Uspešnija, a sigurno i srećnija će biti ako zadrži svoje ženske kvalitete ili prosto ulogu realizatora prepusti sa osmehom muškoj strani, ostavljajući za sebe satisfakciju nekog ko kreira ideje koje druge u turizmu čine srećnim.
Primer drugi: ako muškarac ne želi da sluša svoj “ženski princip” intuicije, kreacije, ili ne želi da prizna ženi sposobnost kreatora i unosioca lepote u turizam, i želi sve sam da realizuje. On potčinjava ženu, spušta je na nivo „seks objekta” i dovodi je u poziciju da mu služi. Realizovana ideja na taj način ostaje lišena veličine i snage iskonske ideje, a turistički proizvodi ostaju prazni i hladni. To turista ne vrednuje i iz hladnih prostora odlazi ne vraćajući se.
I neka nas onda ne čudi primer Egipćanina koji cvećem uređuje sobe turista, ili baštovan i kuvar koji ulepšavaju cvetnjak i ukusna jela na trpezi, jer oni samo na dovoljno dobar način slobodno izražavaju svoj ženski princip tamo gde se to očekuje – ispoljavajući sposobnost da kreativno, sa stilom i lepotom, drugima boravak učine lepšim. I neka ne čudi uspešnost onih dugokosih žena koje obučene u roze komplete sa Šanel suknjom, uz blagost i razumevanje kreiraju programe putovanja u kojima uživaju svi, ili realizuju strogi sistem funkcionisanja tima – one su samo dobro pozicionirale svoj “ženski” i “muški princip”.
I da se vratimo na turizam. Turizam je jednostavno očigledno fenomen koga označavaju epiteti lepote, radosti, ushićenja, relaksacije, kreacije, druženja u slobodnom, drugačijem, novom produhovljenom prostoru. Turizam jednostavno od ljudi traži da ispolje svoj “ženski princip”. I oni koji čine ponudu i oni koji čine potražnju. Upravo zato, najbolji primer uspešnih u turizmu u celom svetu su porodični pansioni na malim lokacijama, do kojih vodi put okružen cvećem. Oni su prepoznali snagu ujednačenog delovanja principa žensko/muško, Jin/Jang, Anima/Animus.
