Piše: Danijel Koletić
Koliko puta se pitate zašto Evropska unija (EU) daje novac zemljama zapadnog Balkana? Šta EU time želi postići? Glavni cilj Evropske zajednice je, da u ovoj finansijskoj perspektivi od 2007. do 2013. godine, kroz korišćenje pretpristupnih fondova osigura pomoć zemljama u ispunjavanju političkih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, kao i izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa. Kao drugo, želi da pripremi ove zemlje za korišćenje strukturnih fondova i kohezijskog fonda EU nakon pristupanja EU.
EU u ovom periodu objedinjava dosadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS i pretpristupni instrument za Tursku. (A dobro je imati ma umu da se ovi instrumenti i dalje implementiraju dok se ne završe u skladu s finansijskim sporazumima – to znači da se u ovoj i sledećoj godini još može pronaći koji konkurs iz ovih programa).
Novi Instrument pretpristupne pomoći, takozvani IPA (engleski: Instrument for Pre-accession Assistance) sadrži ukupno pet specijalizovanih komponenti: (1) pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija, s ciljem ispunjavanja kriterijima približavanja EU i jačanja administrativnih i pravosudnih kapaciteta; (2) pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju; (3) regionalni razvoj; (4) razvoj ljudskih resursa; (5) razvoj sela i poljoprivrede. Finansijska vrednost pretpristupne pomoći IPA za sve zemlje, koje mogu dobiti ova sredstava iznosi 11.468 milijardi evra i podržavaće uglavnom razvoj infrastrukture, tržišnu ekonomiju, regionalnu saradnju, pravosuđe, unutrašnje poslove i reformu državne uprave, unutrašnje tržište i demokratsku stabilnost, obrazovanje, mlade i istraživanje i privremene administrativne institucije i rezervna sredstva. Pomoć će biti sprovođena kroz finansijske investicije, donatorske sheme (grant schemes), specijalne kredite, nabavne ugovore i druge oblike.
Države koje mogu koristiti pomoć su zemlje kandidati za članstvo (trenutno Turska, Hrvatska i Makedonija), kojim su dostupne sve komponente IPA, i zemlje potencijalni kandidati za članstvo (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija), kojima su dostupne samo prve dve komponente.
Srbija je kod IPA u vrlo dobrom položaju, pošto ima na raspolaganju više od 711 miliona evra u prvom razdoblju finansijske perspektive (od 2007. do 2010. godine). To znači, da je druga država, iza Turske, koja može da dobije najviše novca iz EU. Srbija će moći da koristi ovaj novac kroz dve komponente – pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija i pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju. Ali zbog toga neće biti deprivilegovana, jer će projekte u sklopu preostale tri komponente, implementirati kroz prvu i drugu komponentu.
U sklopu prve komponente Srbija će kroz projekte ispunjavati političke zahteve da postane stabilna i moderna zemlja. Kao drugo, podržavaće se razvoj društveno-ekonomskog okruženja na području društveno-ekonomskih zahteva. To će se sprovoditi kroz pomoć malim i srednjim preduzećima i institucijama koje pružaju podršku regionalnom ekonomskom razvoju, kao i primenu Evropske povelje o malim preduzećima. Promovisaće se korišćenje unutrašnjih plovnih puteva kao konkurentske prednosti u društveno-ekonomskom razvoju. Podržavaće će se restrukturiranje preduzeća, upravljanje promenama i pružanje saveta u poslovanju, kao i partnerstvo u ruralnom razvoju, u cilju promovisanja diversifikacije poljoprivrede, razvoja novih proizvoda i aktivnosti nevezanih za poljoprivrednu proizvodnju. U tom pogledu pomoć će biti namenjena za uspostavljanje savetodavnog sistema za stvaranje i prenošenje znanja poljoprivrednim proizvođačima i seoskoj populaciji. Kao treće područje prve komponente su evropski standardi, gde će se usklađivati pravo i praktične politike, ispunjavati potrebe i zahtevi administracije za uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU.
U sklopu druge komponente – prekogranične saradnje prioriteti će biti: prekogranična infrastruktura, prevencija poplava, ekonomska saradnja, turizam, poljoprivreda i ruralni razvoj. Kao i zajednički izazovi u oblasti zaštite životne sredine, javnog zdravlja, prevencije i borbe protiv organizovanog kriminala; obezbeđivanje efikasnih i sigurnih granica; promovisanje pravne i administrativne saradnje; promovisanje lokalnih “ljudi-prema-ljudima” vrsta akcija, stavljanje većeg naglaska na snažniju saradnju između javnih subjekata, NVO u oblastima poput obrazovanja i kulturne saradnje, razvoj demokratije i tolerancije, sprečavanje konflikata; saradnja između institucija kulture, uključujući muzeje, pozorišta; razvoj referentnog okvira za prekogranične aktivnosti i priprema planskih dokumenata; podsticanje uzajamnog poverenja na lokalnom nivou; obezbeđivanje efikasnih i sigurnih granica; pružanje podrške inicijativama u oblasti obrazovanja, istraživanja i stvaranja novih radnih mesta; pružanje podrške aktivnostima u oblasti turizma, poljoprivrede i ruralnog razvoja (zajedničke obuke za EU programe bezbednosti hrane, obrazovanje o kvalitetu u turizmu, kulturno nasleđe kao turistička ponuda, razmena iskustava); pružanje podrške aktivnostima koje se odnose na povratak izbeglica, reintegraciju i lakše ostvarivanje prava. Srbija može sarađivati u programima sa zemljama članicama EU, zemljama kandidatima i potencijalnima kandidatima, u sklopu prekograničnih programa IPA CBC Mađarska–Srbija, IPA CBC Rumunija–Srbija, IPA CBC Bugarska–Srbija, IPA CBC programa sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Takođe, osnovana su još 2 programa prekogranične saradnje – transnacionalni program jugoistočnog evropskog prostora i IPA CBC program Adriatic.
Evropski novac čeka, ali treba i volje, vremena i znanja, da se on dobije. Mogu ga dobiti skoro svi – od preduzeća, lokalnih institucija, opština, regionalnih agencija, društava, i drugih civilnih ili javnih institucija. Naravno, koja organizacija može dobiti sredstva, zavisi i od konkretnog konkursa u okviru pojedinačne komponente IPA.
Na kraju, sve zavisi samo o vas. Para na raspolaganju ima mnogo, a prilika da dobijete barem deo tog novca bezbroj. Iskoristite ih maksimalno. Ako nećete vi, neko drugi hoće.
