Vreme je posta i ličnog preispitivanja, pa se možda poneti njime, i autori “GM”-a ovom prilikom više bave moralnim dimenzijama poslovanja, upozoravaju na opasnost pridavanja prevelikog značaja sebi kao pojedincu u kontekstu (ne)uspeha kompanije, bilo da je reč o preduzetniku, menadžeru ili lideru, ukazuju na potrebu nadilaženja vlastite ograničenosti kroz timski rad, insistiraju na tome koliko je bitno umeti gledati i izvan ličnog iskustva, između redova provlačeći upozorenje da je arogancija, često, najveća prepreka prihvatanju promena (zbog čega onda nema ni uspešnog upravljanja njima).
Tako smo, i bez prethodnog dogovora, napravili izdanje koje se, jednako imajući na umu efikasnost u rukovođenju, manje bavi upravljanjem drugim ljudima, a više upravljanjem samim sobom. “Opravdanje” za ovakav pristup oslanjamo na Drakerov autoritet – “otac modernog menadžmenta” tvrdio je da oni koji ne umeju da upravljaju sobom da bi bili delotvorni nisu u stanju ni da svojim upravljanjem učine delotvornim druge.
A, kada smo već kod posta kao inspiracije, kao što vera podrazumeva određeno samoodricanje, samodisciplinu, neprekidno sazrevanje i duhovno uzrastanje, tako i menadžeri moraju permanentno i sistematično da rade na svojoj i delotvornosti organizacije, da “steknu naviku delotvornosti”. Kao što Draker kaže: “Moraju da nauče da hrane svoje mogućnosti i izgladnjuju svoje probleme; da rade na tome da im snaga ostane produktivna; da se koncentrišu i postavljaju prave prioritete…”.
