Piše: Snežana Moldovan-Milošević
Kancelarija u kojoj radi Svetozar Cvetković, direktor Ateljea 212, odiše kućnom atmosferom. Gomila knjiga, nagrada, vrednih umetničkih slika i bezbroj rustičnih ali i modernih detalja, estetski su šarmantno pomireni kroz kreativni nered u kome se prvi čovek ovog pozorišta, po sopstvenom priznanju, odlično snalazi. “Mom poslovnom prostoru nedostaje samo neki kvadrat više, ali i ova gužva i skučenost imaju svoju čar”, kaže Cvetković.
Četvrt veka rada u Ateljeu, od čega gotovo punu deceniju na mestu alfe i omege ovog hrama glume, najbolje opisuje naizgled najneupadljiviji detalj u kancelariji Svetozara Cvetkovića – “Knjiga za one koji previše rade”. Dobio ju je na poklon od jedne saradnice koja je, upoznata sa nepresušnom energijom svog direktora, odlučila da ga na duhovit način upozori na moguće posledice tolikog angažovanja. Opominjući naslov našao je svoje mesto na unutrašnjem prozorskom simsu Cvetkovićeve kancelarije, tik iza njegovog radnog stola nasleđenog od Ljubomira Mucija Draškića.
“Sto za kojim radim kupljen je posle rekonstrukcije pozorišta, 1990. godine”, objašnjava Svetozar Cvetković za “GM”. “Da sam sâm birao nameštaj, odlučio bih se za drugačiji sto, ali to nisam uradio iz poštovanja prema Muciju Draškiću koji je najzaslužniji za rekonstrukciju Ateljea 212.”
Lap-top smanjuje haos
Čim je došao na mesto prvog čoveka kuće, Cvetković je uveo kompjutere u svakodnevno poslovanje, oslanjajući se na širok spektar mogućnosti koje pruža savremena tehnologija.
“Lap-top smanjuje haos”, kaže Cvetković. “U njemu ima mnogo podataka vezanih za programe, za sve ono što radimo. U lap-topu su ubeležene moje obaveze, kao i obaveze onih kojima sam zadao obaveze.”
Pored imejla, direktor Ateljea 212 odabrao je i Skajp kao mogućnost da se za, kako kaže, male pare dobro komunicira.
“Dnevno, u proseku pošaljemo i primimo stotinak elektronskih poruka. Dok smo pripremali proslavu pozorišta, taj broj je bio daleko veći”, kaže kroz osmeh.
Repertoar – viza za uspeh
Mesto vicešampiona po važnosti na poslovnom stolu direktora Ateljea 212 pripada repertoaru.
“Sredinom meseca organizujemo sastanak direktora svih pozorišta, i tada pravimo predlog repertoara za naredni mesec. Ali, papir na kome beležim predloge i ideje je neizostavan deo mog radnog prostora, i trpi svakodnevne izmene”.
U godini koja je na izmaku Atelje 212 proslavio je pola veka postojanja, što je obeleženo ne samo brojnim predstavama, već i fenomenalnom monografijom i snimcima deset predstava zabeleženih na DVD-u.
“Već u februaru 2007. kreću nove premijere, četiri na Velikoj i četiri na Maloj sceni. Publika će uskoro imati priliku da pogleda novi komad francuske spisateljice Jasmine Reze, čiji se Art izvodi kod nas već devet godina. Njen novi Španski komad režiraće slovenačka rediteljka Mateja Koležnik, a igraće Milena Dravić i Dragan Nikolić”, najavljuje prvi čovek Ateljea. 212.
Tekstovi, tekstovi…
Svake sedmice na radni sto direktora Ateljea 212 nastani se u proseku desetak novih tekstova dramskih pisaca, onih koji misle da su dramski pisci i onih koji bi želeli da to postanu.
“Tekstove distribuiram mojim dramaturzima, koji procenjuju na šta bi trebalo obratiti više pažnje. Neke stvari, naravno, i sami tražimo, ne čekamo da nam pristignu”.
Uspomena na umetničku revoluciju
Masivna pisarnica, u kojoj su svoje mesto našli minijaturni dvogled i slovenački tolari, dar je švajcarskog ambasadora, sa kojim je Cvetković godinama sarađivao.
“Pisarnica nije samo dekorativni element, već i uspomena na dobar posao koji smo uradili sa njenim darodavcem. Zahvaljujući dobroj volji i velikoj angažovanosti švajcarskog diplomate, 1998. smo napravili prvo gostovanje Ateljea 212 u Sarajevu. Iako smo pre osam godina pretrpeli velike napade zbog tog poslovnog poduhvata, ispostavilo se da smo se borili za pravu stvar.”
Platna neprocenjive vrednosti
Veliki broj slika, smeštenih na zidovima kancelarije u kojoj Cvetković radi, zaostavština su Ljubomira Mucija Draškića koji je 12 godina bio na čelu Ateljea. Važnim delima Miće Popovića, Predraga Pašića, Konjovića i Veličkovića pridružena su i platna koja je sadašnji direktor pozorišta dobijao na poklon.
“Na osnovu ovih slika čovek može da oseti šta je prava vrednost ljudi koji su ih uradili. Sve slike koje se nalaze u mojoj kancelariji mogu dugo da posmatram, a da mi se ni jednog trenutka ne učine jednoličnim niti estetski prizemnim. Jednu od meni najdražih slika uradio je Radoš Novaković, osnivač i prvi direktor Ateljea.”
Kanadski čaj
Velika metalik-siva šolja čini neizostavni deo radnog stola Svetozara Cvetkovića.
“Kupio sam je pre sedam godina u Kanadi. To je trajna stvar, napravljena je od dobrog i kvalitetnog materijala. Iz nje pijem samo čaj, kafu ne volim”.
Činijica sa keksom od celih zrna žitarica, smeštena u neposrednoj blizini šolje, samo je varka za one koji će pomisliti da je direktor Ateljea 212 makrobiotičar.
“Vodim računa o onome šta jedem, ali nisam isključiv”, otkriva Cvetković.
Sitnice život znače
Slon od providnog stakla za držanje hartije, mala školjka, velika afrička maska, zastavice, flaše sa pićem, lutkice od prirodnih materijala, markeri u fluorescentim bojama, cvetni ukrasi od kukuruznog lišća… samo su deo bogate kolekcije poklona koji su našli svoje mesto u desetak kancelarijskih kvadrata.
Mnoge stvari koje se nalaze u Cvetkovićevom radnom okruženju namenjene su za kuću, ali on ih, jednostavno, nije preselio.
“I ovu drvenu stolicu ofarbanu u belo i ukrašenu crnim tufnama dobio sam na poklon, ali ne nameravam da je iselim odavde. Neka je, neka stoji, ne smeta”, zaključuje direktor Ateljea 212.
