Danas je u poslovnom okruženju već sasvim poznato da su savremeni društveno-ekonomski tokovi u svetu uobličili novu koncepciju poslovnog komuniciranja među ljudima, te stvorili uslove i za pojavu novih profesija, zanimanja i profila stručnjaka. Menadžerski posao spada u grupu onih koji su krajem 20. veka doživeli svoj vrtoglavi uspon, postavši jedna od najcenjenijih i najunosnijih profesija. Biti menadžer, naročito u razvijenim zemljama Zapada, pitanje je prestiža i ugleda. Menadžerstvo postaje, sve više, moderna poslovna i životna ideologija, koja na početku 21. veka pokazuje tendenciju profilisanja nove društvene i poslovne elite. Menadžeri u ekonomski razvijenim zemljama već stvaraju svoj lobi, svoje društveno utemeljenje i svoje kodekse. Može se reći da oni imaju i svoju specifičnu psihologiju, ali da su se, sa njihovim vrtoglavim društvenim usponom i poslovnim značajem, razvile i, za njih, karakteristične bolesti.
Uzroci tzv. “menadžerske bolesti” (kako smo to već u više navrata naglasili), pored ostalog, moraju se tražiti i u sve prisutnijoj pojavi permanentnog stresa kojem su izloženi svi poslovni ljudi, a naročito menadžeri. Uticaj stresa kod menadžerske profesije ima dodatno značenje jer on može bitno da utiče na uspešnost, odnosno neuspešnost menadžerskog posla. Menadžmentske aktivnosti podrazumevaju složen poslovni proces u čijoj je osnovi izražen komunikacijski aspekt interpersonalnog karaktera. One sa stanovišta uzroka stresa diferenciraju i različitu rizičnost, jer nije isto biti menadžer najvišeg nivoa (prve linije), odnosno menadžer u proizvodnji, administraciji, razvijenoj kompaniji ili organizaciji sa mnoštvom problema. Stoga je upravljanje stresom jedan od bitnih elemenata uspešne i dugotrajne menadžerske karijere.
Kako se nositi sa stresom?
Naivno bi bilo verovati da se u poslovnom okruženju mogu obezbediti uslovi koji na menadžere ne bi stresno delovali. Zbog toga je potrebno svakom menadžeru “dozvoliti” da sam pronađe načine za ublažavanje stresa, tačnije da pronađe “sebe” u aktivnostima koje ga, bar za trenutak, odvajaju od poslovnih uticaja i “pune mu baterije”. Redovna fizička aktivnost spada u grupu onih “medikamenata” koji stoje na raspolaganju današnjim menadžerima. Jer poznato je da redovnu fizičku aktivnost ne može da zameni ni jedan lek, a da fizičke aktivnosti mogu zameniti mnoge lekove. Izbor aktivnosti, vreme sprovođenja, intenzitet i učestalost, dakle “doziranje i način primene”, zavise, naravno, od individualnih karakteristika i potreba svakog pojedinca, ali je dejstvo poznato – ublažava stres i nema kontraindikacija.
Ovom prilikom kao jedan od mogućih “lekova” preporučujemo– bicikl.
Biciklom protiv stresa
Vožnja bicikla predstavlja jednu od veoma korisnih i efikasnih rekreativnih aktivnosti. Za sve osobe koje iz bilo kojih razloga nisu u stanju ili mogućnosti da kvalitetno upražnjavaju neke druge rekreativne programe, vožnja bicikla je pravo rešenje aktivnog odmora.
Šta je to što biciklizam (naravno, rekreativni) čini privlačnim i dostupnim gotovo svakom menadžeru-rekreativcu? Pre svega, biciklizam je ciklična fizička aktivnost koja se može sprovoditi u relativno dugom vremenskom periodu. Vožnja bicikla spada u izrazite aktivnosti aerobnog karaktera, što je za konačne efekte od izuzetne važnosti. Od održavanja dobre opšte telesne forme, što podrazumeva idealnu mogućnost za snižavanje telesne težine (skidanje”viška” kilograma), pa do zdravstvenih efekata koji podrazumevaju sprečavanje visokog krvnog pritiska (hipertenzije), sniženje nivoa holesterola i šećera u organizmu. Takođe, redovna vožnja bicikla povoljno utiče na psihofizičko stanje, podiže opšte raspoloženje, smanjuje stres (dokazano je da se tokom vožnje bicikla pojačava lučenje hormona endorfina, koji utiče na dobro raspoloženje).
Drugo, vožnja bicikla je sportsko – rekreativna aktivnost sa veoma malo kontraindikacija, tako da je prikladna za sve osobe, bez obzira na uzrast i nivo fizičke pripremljenosti. Biciklizmom u rekreativnom vidu mogu da se bave čak i osobe sa kardiovaskularnim i disajnim problemima, naravno uz redovan lekarski nadzor i kontrolu.
Prednosti vožnje bicikla
Na prvom mestu to je jačanje mišića, posebno nogu i bedara. Redovnim treningom utiče se na oblikovanje “vitkosti” ovog dela tela, jer se mišići tokom rada izdužuju i jačaju bez znatnijeg povećanja njihovog obima, što je veoma značajno kada je reč o ženskoj populaciji. Pored ovog, jačaju i trbušni mišići koji su tokom vožnje nalaze u stalnoj blagoj napetosti. Takođe, aktivni su i mišići leđa, posebno u slabinskom delu, što posebno povoljno utiče na osobe koje pate od tegoba u ovom delu tela. Tokom vožnje kičmeni stub nije opterećen telesnom težinom (kao kod trčanja), a položaj tela blago nagnut napred omogućava mišićima da su u stanju neprestanog blagog istezanja (stretchinga), što biciklizmu daje i određeni terapeutski efekat.
Osim toga biciklizam jača srce. Ovo je izrazito aerobna aktivnost tokom koje mišići koriste kiseonik. Napor je umeren, ali konstantan i u zavisnosti od programa i nivoa pripremljenosti svakog pojedinca može da traje duže. Zahvaljujući povećanom dotoku kiseonika tokom aktivnosti blagotvorno se deluje na srce i krvne sudove. Srčani mišić jača, što se manifestuje smanjenjem broja otkucaja (znak da se manje napreže), a ujedno dovodi i do snižavanja krvnog pritiska. S obzirom da tkivima treba veća količina kiseonika prilikom vežbanja (vožnje) pojačava se dotok krvi u krvne sudove, čime se jačaju njihovi zidovi i oni postaju elastičniji. Sve ovo doprinosi očuvanju srca, a time i opšteg zdravlja organizma.
Vožnja bicikla je idealna aktivnost za održavanje optimalne telesne težine. Jedan od uslova je, svakako, i pravilna ishrana koja mora da prati svaki rekreativni program. Za ilustraciju, kalorijska potrošnja kreće se od min. 100-500 kcal na sat (u zavisnosti od intenziteta vožnje, pređene razdaljine i težine staze). Ovo je veoma dobra podloga za sagorevanje masnoća u organizmu, jer ubrzan metabolizam sagoreva više kalorija (čak i u mirovanju), a biciklizam upravo deluje i na poboljšanje metaboličkih procesa. Nadalje, zahvaljujući kretanju i održavanju idealne telesne težine, vožnja bicikla utiče na smanjenje holesterola i triglicerida u krvi, čime se sprečavaju kardiovaskularna oboljenja.
Polako, ali uporno
Kao i kod svih drugih fizičkih aktivnosti, morate biti svesni svojih trenutnih sposobnosti, odnosno forme. Početak mora da bude lagan, a napredak u odabranom programu postupan, ali konstantan. Veoma je važno da se u početku pridržavate umerenog tempa, jer blagi i produženi napor omogućava organizmu da bolje sagoreva masnoće. Napor visokog intenziteta troši u mišićima prvenstveno šećer, što izaziva pojavu mlečne kiseline, a kao posledicu tzv. “upale mišića”. Najbolje je da se u početnim fazama programa aktivnost odvija u granicama od 20-30 minuta i to dva ili tri puta nedeljno. Postepenim povećavanjem dužine pređenih deonica, produžiti trajanje aktivnosti na najviše 60 minuta.
Pozitivan učinak na organizam postiže se, dakle, samo redovnim vežbanjem. Kada se savladaju početne teškoće i organizam uvede u sistem 60. minutnog rada, program upražnjavati najmanje tri puta nedeljno. Od povremenih vožnji nema značajnih pozitivnih efekata.
Priprema „rekvizita“
Da bi aktivnost imala pun efekat mora se posvetiti odgovarajuća pažnja i pripremi samog sredstva – bicikla. Udobna vožnja zavisi prvenstveno od toga da li bicikl odgovara vašoj telesnoj građi. Neodgovarajuće podešen bicikl može da prouzrokuje bolove u leđima ili ramenima, a tada je efekat vežbanja kontraproduktivan.
Osnovna stvar je dobro podesiti sedište i upravljač (korman). Optimalna visina sedišta je takva da je noga potpuno opružena kada je pedala u donjem položaju. Ukoliko je sedište prenisko okretanje pedala je napornije, a u slučaju previsoko postavljenog moguće je dovođenje ravnoteže u pitanje. Korman treba da je u takvom položaju da ruke imaju polu savijen stav.
Ukoliko vam je ovih nekoliko saveta probudilo želju za biciklizmom kao načinom rekreacije, odnosno aktivnog odmora, zavirite u svoju garažu, podrum ili terasu. Tamo sigurno zaboravljen stoji neki bicikl…
