Piše: dr Mirjana Radović Marković
Istraživanja koja su vršena u nekoliko većih gradova u Srbiji (Beogradu, Nišu i Novom Sadu) tokom 2000. godine pokazala su da među 1.476 izabranih ispitanika (750 muškaraca i 726 žena) čak 63 % njih ima poverenja u žene i žele da ih vide na čelu svoje ili neke druge firme. (Reč je o slučajnom uzorku, koga su činili ispitanici oba pola i starosne dobi između 18 i 60 godina.)
Taj procenat je veći među muškarcima starosne dobi između 18 i 40 godina (52%), nego među muškarcima starijim od 40 godina (29%). Razlog tome je što grupacija muškaraca srednjih godina i starijih još uvek u velikom broju slučajeva smatra da žene ne treba da budu lideri u biznisu niti da se bave menadžerskim i sličnim zanimanjima, već da njih i dalje treba da obavljaju isključivo muškarci.
Izuzetno je zanimljivo da mnogi muškarci stavljaju znak jednakosti između žena lidera u biznisu i feministkinja, za koje smatraju da su podredile porodicu i lični život karijeri kako bi dokazale svoju superiornost u “svetu muškaraca”. Čak i oko 20% ispitanih žena svih starosnih dobi deli ovo mišljenje sa muškarcima. Oko 10% muškaraca od ukupnog broja ispitanika se plaši i same pomisli ženske dominacije u poslovnom svetu, jer bi to sasvim promenilo odnos među polovima i, po njihovom mišljenju, znatno umanjilo muški autoritet, kako u društvu tako i u porodici. Shodno tome, oni ne bi voleli da 21. vek “obeleže žene i njihov uspeh u poslu”.
Za razliku od muških ispitanika, žene su u većem broju prihvatale žene lidere, a mnoge od ispitanica, naročito među ženskom populacijom između 18 i 35 godina, su i same želele da se u perspektivi dokažu kao lideri u biznisu.
Neke od ženskih ispitanica su bile i drastične u svojim stavovima po pitanju muško-ženskih odnosa u poslu, ali ono što se može prihvatiti za opšte mišljenje među njima je da su žene u ovoj sredini još uvek u podređenom položaju i da se ovde oseća dominacija muških matrica ponašanja u životu i radu. Naime, ženama se mnogo teže pruža prava prilika u poslu da se dokažu i zauzmu lidersku poziciju.
Utopija ili imperativ
U najvećem broju slučajeva u poslednjih petnaestak godina kod nas ženama se nije ni pružala prava prilika da pokažu svoje liderske sklonosti i afinitete, jer se većina njih i nije borila za liderske pozicije u firmama već za golu egzistenciju i puko preživljavanje. Mali je bio broj onih koje su imale dobru finansijsku osnovu da započnu biznis “po svojoj meri” i tako same sebi stvore šansu za uspeh.
Novo vreme koje moraju da prate strukturalne promene u ekonomiji Srbije i promene u političkom i ekonomskom sistemu, treba da stvore jednake polazne osnove za sve, bez obzira na pol, da se kroz međusobnu ravnopravnu utakmicu i bez neosnovanih privilegija dokažu u poslu i doprinesu kako svom ličnom uspehu i razvoju, tako i razvoju kompletne ekonomije svoje zemlje. Nekome će, sa pozicija na kojima se nalazi naše društvo i privreda, to izgledati krajnje utopistički, ali do tih promena mora da dođe ukoliko se želi “priključak” sa razvijenim i modernim društvima.
