Stres je kao so u supi – ne valja ako ga ima previše, ali ni ako ga je premalo. Tajna životne mudrosti, zdravlja, sreće, blagostanja i dugovečnosti je u zlatnoj sredini. Ljudski rod ne bi preživeo na kugli zemaljskoj da nije bilo stresa.
Čovek je i preživeo jer je umeo brzo da reaguje, da pobegne od jačeg, ili da se uhvati u koštac u trenutku, da izabere izlaz ili nađe rešenje za kratko vreme. Tako je i u današnje vreme, doduše u drugim okolnostima. Reakcija na škripu automobilske gume na pešačkom prelazu ili na nečije naglo upozorenje, ali i trenutni šok kada naš tim u fudbalu primi gol, reakcija je akutnog stresa organizma. Njegove štetne posledice obično kako brzo nastanu, tako i prođu, sem kod hroničnih, npr. srčanih, bolesnika, gde mogu biti fatalne. Ono što nam skraćuje život jeste hronični, višegodišnji, tinjajući stres.
Većina savremenog čovečanstva boluje i umire od bolesti srca i krvnih sudova, povišenog krvnog pritiska (preko 140/90 mmHg), infarkta miokarda, moždanog udara – šloga, malignih bolesti – raka, te hroničnih degenerativnih bolesti – šećerne bolesti, gojaznosti, bolesti organa za varenje, čira, različitih bolesti pluća i mozga, te sve prisutnijih psihosomatskih bolesti. Veliki udeo u nastanku istih i ubrzavanju njihovog napretka ima upravo – hroničan stres. Njega proizvodi zabrinutost da li će se obezbediti dobar posao i priliv sredstava za život, stalna napetost, nervoza, konstantno ubrzanje životnih događaja, depresija, česta ljutnja, bes, ali i tuga, bol za nečim neostvarenim i stalna težnja ka napretku, poboljšanju onoga što radimo ili pak potreba za prostim preživljavanjem porodice. Takođe i nedostatak vremena za sebe, porodicu, prijatelje, rekreaciju, hobi.
Kada je stres život, a život stres
Čest je slučaj u svetu i kod nas da menadžer (naročito ako je i vlasnik firme) radi istovremeno više poslova, večito gleda na sat i žuri, ne dovršavajući ni obične razgovore zbog hroničnog nedostatka vremena, neprestano proverava potčinjene jer “niko ne može da uradi posao tako dobro i ispravno kao on ”… Ponekad skoro u potpunosti zanemari porodicu prepuštajući decu majčinom vaspitanju i zadovoljavajući se time što obezbeđuje dovoljno novca za njih i njihove potrebe, a odušak traži u restoranu sa drugarima ili sa ljubavnicom (zbog čega ga dodatno grize savest). Onda u sred tih silnih žurbi doživi – srčani udar. Tek u bolničkoj intenzivnoj jedinici, gde jedva preživi, shvati da nije toliko bitno da mnogo zarađuje; da možda ne mora da ostvari stotine kontakata nedeljno; da nije ni najpametniji ni najsposobniji, te da može neke obaveze da prenese na druge, a sam više vremena posveti sebi i najbližima… ukoliko želi uopšte da živi.
Znaci stresa
Većina i ne obraća pažnju na signale koje organizam koji je u hroničnom stresu šalje, pošto se prosto ”saživi” sa njima: čest osećaj umora, uznemirenost, nervoza, razdražljivost, nedostatak pažnje i zaboravnost, nesanica ili nekvalitetan san, seksualni poremećaji (nedostatak želje, impotencija/frigidnost), gubitak entuzijazma, nestrpljenje… Uz navedene psihičke tegobe često, pa i istovremeno, idu i različiti fizički znaci – od poremećaja varenja, bolova u trbuhu, nadutosti, viška gasova, neregulisane/neredovne stolice, osećaja težine u stomaku, preko osećaja nedostatka vazduha, stezanja u grudima, osećaja “težine” oko srca, lupanja i “preskakanja” rada srca, različitih promena na koži, svraba, težine u mišićima, glavobolja, reumatskih tegoba, do (kod žena) poremećaja menstrualnog ciklusa, bolnih menstruacija, ”osećaja viška vode” …
Tipovi osoba prema reakcijama na stres
Pre više od 40 godina dvojica američkih kardiologa su sprovela istraživanje među svojim pacijentima i na osnovu njihovih dominirajućih osobina i reakcija na svakodnevne događaje došli do zaključka da postoje dva tipa osoba (kasnije je usledila modifikacija na tri tipa).
Tip A čine ekstrovertne osobe koje uglavnom imaju puno energije u sebi, agresivniji su, vidno nervozniji, nestrpljivi, rade nekoliko poslova odjednom, žure, uvek u pokretu, šesto viču i naglašavaju šta pričaju, vole da uvek imaju slušaoce oko sebe, ambiciozni su i sa željom da dominiraju, da budu vođe, skloniji su nadmetanju i perfekcionizmu i manje sposobni da se opuste. Oni znatno češće oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova (angina pektoris, hipertenzija, infarkt, moždani udar).
Osobe tipa C su suprotnost prethodnima – po prirodi pretežno introvertni, upućeniji na same sebe, “breme života” nose sami, što takođe može da ima mnoge štetne posledice po zdravlje. Pate, ali to potiskuju u sebi, mnogo ređe su skloni provalama besa, a kada do njih dođe to je često u prvi mah i neprimereno, pošto im se “čaša žuči” prepuni. Češće oboljevaju od malignih i imunoloških bolesti, bolesti organa za varenje (ulkus, kolitis) i hroničnih degenerativnih bolesti.
Između ova dva tipa ličnosti po reakcijama ”na život i na stres” nalaze se oni ”najidealniji” – tip B. Oni imaju dovoljno energije, ali je ispoljavaju na smiren način, poštujući i sebe i druge. Deluju sigurno i reaguju u pravo vreme, na pravom mesti i na pravi način, a da pri tome nisu dosadni. Po prirodi su optimisti i skloni da svoju vedrinu podele sa drugima.
Put do smirenja
Nakon ovih istraživanja usledilo je bolje upoznavanje prirode psihosomatskih bolesti kao posledica hroničnog stresa i uviđanje značaja “spoznaje samog sebe”. Ako tome težimo bićemo bolji i prema sebi i prema drugima, a sagledavajući posledice štetnih vidova našeg ponašanja imamo veće šanse da se protiv njih izborimo. Na kraju (ili na početku) prisetimo se molitve: ”Gospode, daj mi snage da izdržim što promeniti ne mogu, hrabrosti da promenim promenljivo i mudrosti da razlikujem ovo dvoje” .
