Akademski slikar Damjan Đakov je iz tihog i ekstremno povučenog detinjstva uskočio u svet umetnosti. Završio je Likovnu akademiju, koju je kao izuzetno talentovan upisao bez završene srednje škole, da bi se odmah potom otisnuo u svet. Nakon mnogo godina bavljenja isključivo slikarstvom, život mu je promenilo jedno putovanje na Cejlon, nakon koga je odlučio da se uključi u biznis sa čajem, u segmentu promocije ovog proizvoda . Danas, jednako kreativan, on u svom poslu na specifičan način kombinuje komercijalnu i umetničku komponentu.
Po završetku Likovne akademije, slikarstvo je postalo njegov život. Po vlastitom kazivanju, otišao je u Italiju, onako avanturistički, ali sa idejom da dâ drugačiji smisao svom životu. Nije imao nikog ko bi mu pomogao, ali se i sam odlično snašao.
“Bio sam na nekom sajmu umetnosti i kako sam dobro poznavao istoriju umetnosti, postavio sam nekoliko zanimljivih pitanja i tako skrenuo na sebe pažnju nekih ljudi, koji su onda tražili da im pokažem svoje radove”, seća se Đakov i tvrdi da ući u svet zapadne umetnosti nije tako teško kao što se kod nas zamišlja.
On sam je nakon par godina definitivno rešio da ostane u Italiji i da svojim slikama izgradi za sebe svet koji je oduvek želeo. Izlagao je u gotovo svim italijanskim gradovima, bio rado viđen gost čuvenih galerija, njegovi radovi krase naslovne strane brojnih knjiga objavljenih u Italiji i kod nas…
Sticajem okolnosti bio je sam svoj menadžer, pa se tako, između ostalog, uverio da danas ne postoji bitna razlika između marketinga u umetnosti i u drugim oblastima.
“Današnji čovek nema mnogo vremena da traga za lepim umetničkim delima, pa su tako uspešni i poznati uglavnom oni slikari koji su prisutni u medijima”, objašnjava Đakov.
Iskustvo koje je stekao i na ovaj način se baveći umetnošću ispostavilo se vrlo primenljivim i u drugim oblastima, a kada mu je samo bavljenje slikarstvom postalo pretesno da bi ispoljio svu svoju kreativnost, potražio je novi spoj lepog i korisnog.
“Naporno je baviti se samo slikarstvom; sužava vidike i ograničava kreativnost. Ponekad je potrebno uneti nove sadržaje i nove ideje da bi se čovek obnovio”, objašnjava razloge upuštanja u novi poslovni eksperiment čovek čije ime se već tada nalazilo u katalozima pored imena najvećih slikara današnjice.
Njegova “biznis ideja” rodila se tokom jednog od mnogobrojnih putovanja – na Cejlonu. Upoznavši se sa tamošnjom proizvodnjom čaja, a budući da je poznavao marketing i dizajn, uočio je ogroman slobodan prostor gde bi se
mogao napraviti spoj ove tradicionalne cejlonske delatnosti i umetnosti.
“Sagledao sam šta nedostaje i šta bi se novo moglo uvesti – bio je to način da se masovna kultura promoviše kroz proizvod”, objašnjava naš sagovornik ideju koja je fascinirala ljude iz jedne od najvećih industrija čaja. Tako je nastala kompanija Tea gallery (Ti Galeri).
Iako je reč o biznisu koji se tek razvija, njegova veza sa umetnošću pobudila je značajno interesovanje. Mada, po rečima Damjana Đakova, povezivanje umetnosti i biznisa danas je opšti trend: “Nije tako retko u poslednje vreme da velike industrije pokušavaju da upotrebe imena velikih slikara za promociju svojih proizvoda. Ako je proizvod namenjen nekom sa istančanijim ukusom, onda nije loše ako se on dovede u vezu sa umetnošću. To može biti slučaj sa određenim vinima, restoranima, čajem… ”
Podsećajući da se danas ne želi prodati samo sadržaj već i ideja, Đakov objašnjava: ” Uloga umetnika u promovisanju proizvoda je da, nasuprot surovoj ideji sticanja profita, svemu daju i neku humaniju notu.”
Nova ideja marketinga u slučaju kompanije Tea gallery je upoznavanje kupaca sa proizvodom, sa njegovim poreklom, sa čitavom kulturom iz koje proizvod dolazi. Umetnost je tu da promoviše samu kulturu pijenja čaja, te da ponudi dodatnu informaciju kako bi se promenile navike konzumiranja popularnog napitka. Zato su promocije čajeva ovog proizvođača u više navrata bile praćene izložbama fotografija sa Cejlona, gde je kreativnost našeg umetnika dolazila do punog izražaja, ilustrujući na najbolji način kako se potrošačima, istovremeno sa marketinškom, može uputiti i humanistička poruka.
“Bilo je ponuda da se i kod nas obavi jedna ozbiljnija promocija, ali nju ćemo verovatno organizovati na jesen”, obećava Đakov na kraju svoje posete redakciji GM-a, tokom koje je pokušao da nam prenese svoj entuzijazam i duboku uverenost da na tržištu uvek ima mesta za proizvode koji se izdvajaju ne samo kvalitetom, već i idejom, te da uspešan spoj umetnosti i marketinga može visoko vinuti proizvod koji pri tome ne mora da izgubiti svoju umetničku i humanističku dimenziju, tako retke u savremenom poslovanju.
