Danas na srpskom tržištu obrazovanja postoji veoma jaka i segmentisana konkurencija. Ta konkurencija iz godine u godinu postaje sve jača, na zadovoljstvo studenata, koji tako dobijaju mogućnost sve većeg izbora. Ona je dobra i za sve oni koji nude programe u sferi visokog obrazovanja, dakle za one koji formiraju ponudu na tržištu obrazovanja, jer primorava sve učesnike u tom procesu da grade što bolji kvalitet…
Na današnjem domaćem tržištu treba sve više da se prepoznaju, s jedne strane, oni koji nude kvalitetne studije i studije organizovane po principima koji preovlađuju u evropskom sistemu obrazovanja (rad u malim grupama, tesna saradnja studenata sa profesorima, prepoznat identitet studenta, student kao ličnosti a ne kao broj u indeksu) i s druge strane, oni koji kao osnovni moto svog rada nemaju kvalitet i zadovoljavanje potreba koje iskazuje poslovni sektor i tržište rada.
Kvalitet studija, odnosno kvalitet nastavnih programa i predavača, je ono na čemu treba da se gradi perspektivna strategija razvoja visokog obrazovanja u Srbiji bez opterećenja time da li je ono pod okriljem državnog ili privatnog vlasništva. Važna komponenta u ovom procesu jeste tesna saradnja sa poslovnim krugovima u zemlji u cilju zadovoljavanja njihovih potreba za novim kadrovima. Npr. na tržištu rada u Srbiji vlada prava glad za kvalitetnim menadžerima i visoko kompetentnim ekonomistima koji su osposobljeni da se uključe u i da vode moderan biznis, govore strane jezike, imaju razvijeno kritičko mišljenje, pravilno identifikuju probleme, brzo reaguju i dobro predviđaju. Ovde je presudno da u akademskim krugovima preovlada pristup po kome će i nastavni proces i izbor profesora biti u funkciji zadovoljenja tražnje koju iskazuje tržišta rada. Otuda zadovoljavanje potreba za diplomiranim ekonomistima iz oblasti primenjene i poslovne ekonomije i diplomiranim menadžerima, koje iskazuju firme koje posluju u Srbiji, i njihov prijem u radni odnos po diplomiranju jeste važan pokazatelj kvaliteta obrazovanja. Drugim rečima, uskoro će na tržištu dominirati oni koji budu išli u susret potrebama modernog biznisa, jer studiranje da bi se stekla diploma fakulteta a zatim godinama sedelo kod kuće bez šanse za zaposlenje već sada je prošlost.
Karijerno vođenje
Na ovo se nadovezuje potreba da se u okviru fakulteta i univerziteta koji se bave modernim obrazovanjem sprovode programikarijernog vođenja studenata.
Profesionalna perspektiva i mogućnost uspešne poslovne karijere utemeljene na liderstvu za kvalitetne ekonomiste i menadžere u savremenim društvima, ali i kod nas, su izuzetne. Zarade koje ostvaruju u svojim profesionalnim karijerama, sa kvalitetnim znanjima iz ekonomije, finansija i menadžmenta, pripadaju grupi najplaćenijih zanimanja. Program karijernog vođenja je usmeren na to da se pažljivo profiliše poslovna karijera studenata. Rad na njihovoj profesionalnoj orijentaciji je samo početak tog procesa, ali se u praksi kod nas na tome do sada i završavalo.
Liderstvo – razmisli, procenjuj, deluj
Sve ovo o čemu smo govorili su pretpostavke za razvoj liderstva u srpskom biznisu. Pod liderstvom se ne podrazumeva da biznis treba da bude vođen od strane jednog lidera, već da bude zasnovan na mreži lidera pozicioniranih na raznim mestima u društvu. Lideri i timsko liderstvo su delotvorniji u vođenju poslova od hijerarhijske, komandne i kontrolne strukture koja je utemeljena na autoritarnom modelu.
Škola liderstva definiše lidere kao osobe koje utvrđuju atraktivne ciljeve i imaju sposobnost da privuku sledbenike koji slede te ciljeve. Oni moraju da ulivaju poverenje i budu respektovani, s jedne strane, a sa druge mora postojati dvostruka komunikacija između lidera i sledbenika u ostvarivanju zajedničkih ciljeva.
Svako ko pretenduje da bude u ulozi lidera mora razviti određene kvalitete i atribute. Ljudi nose kvalitete u sebi, dok su atributi veštine i znanja, pri čemu atributi neophodni za liderstvo značajno nadmašuju potrebne kvalitete. Lideri moraju posedovati (po Boweru) sledeće karakteristike:
1. imati poverenje
2. biti pošten jer pravičnost i poverenje idu ruku pod ruku,
3. ne smeju biti arogantni i egocentrični,
4. lideri moraju i da osluškuju šta drugi kažu, a ne samo da govore i naređuju;
5. ne smeju imati predrasude i moraju biti rasterećeni sujete; saradnici moraju imati slobodu da iznesu svoje stavove o performansama kompanije i mogućnostima njihovog unapređenja
6. moraju imati inicijativu; inventivnost je jedan od najvažnijih atributa svakog lidera, može se naučiti primenjujući sledeće pravilo: razmisli, proceni i deluj.
Značaj emocionalne inteligencije
Danijel Goleman, psiholog i doktor harvardskog univerziteta, je prvi uveo pojam “emocione inteligencije” (emotional intelligence) pre deset godina. Utvrdio je na bazi analize 200 velikih globalnih kompanija, da tradicionalni kvaliteti koji se vezuju za liderstvo, kao što su inteligencija, žilavost, odlučnost i vizija jesu potrebni za uspeh, ali nisu dovoljan uslov. Da bi bili delotvorni lideri moraju imati i visok stepen tzv. emocionalne inteligencije, a ona uključuje samosvest, samoregulativnost, motivaciju, nedvosmislenost i društvena znanja. Dakle postoji direktna veza između emocionalne inteligencije i merljivih poslovnih rezultata.
Ono što je zajedničko svim liderima jeste visok stepen emocionalna inteligencija. Neko može steći najbolju edukaciju na svetu, završiti najprestižnije škole, posedovati britak i analitičan um i imati beskonačnu ponudu sjajnih ideja, što je sve potrebno kao ulaznica za rukovodeće pozicije, ali to nije dovoljno da bi se postalo liderom. Veliki lideri moraju posedovati emocionalnu inteligenciju. Goleman ističe da prema njegovim istraživanjima emocionalna inteligencija doprinosi sa 2/3 izuzetnosti pri ostvarivanju vrhunskih performansi.
Šta čini emocionalnu inteligenciju? To su sledeće komponente: (1) samosvesnost tj. sposobnost prepoznavanja i razumevanja raspoloženja, emocija i ključnih vodiča, (2) samoregulacija tj. sposobnost kontrole i preusmeravanja remetilačkih impulsa i raspoloženja uz spremnost na korekciju procena, (3) motivacija tj. pasioniranost da se ne radi samo za novac i/ili status uz energičnost i istrajnost, (4) nedvosmislenost tj. sposobnost da se ljudi tretiraju u skladu sa njihovim emocionalnim reakcijama i (5) društvena znanja tj. vičnost u uspostavljanju mreže uz sposobnost da se izgradi zajedništvo i prisnost.
Gde smo sad?
U ovim procesima u Srbiji nalazimo se na samom početku. Potrebni su nam vrhunski praktičari, ekonomisti i menadžeri, koji će voditi novi moderan biznis. Taj problem može jednim delom biti prevaziđen unapređenjem sistema visokog obrazovanja koji će afirmisati kvalitet i biti utemeljen na potrebama tržišta rada. Daleko teži i nažalost dugoročniji problem jeste izgradnja mladih poslovnih lidera koji treba da izrastu iz te nove poslovne elite i postanu vođe ekonomskog prosperiteta i podizanja životnog standarda nacije.
