Kolumna: Kalenić marketing

0

Piše: Peđa Milićević

Ponedeljak. 25. april. Drugi dan Uskrsa. Ne radi niko ko ne mora. Lepo se to vidi i na Kalenić pijaci – šljašte prazne tezge na prolećnom suncu. Ja tražim mladi beli luk. Onako, ne mnogo tanak. I svež. Zazeleni se tu i tamo crni, al’ belog ni za lek. I negde u sedmom redu, stoji Romkinja srednjih godina za tezgom prepunom svog mogućeg zeleniša, a među zelenišem – kesa puna mladog belog luka. Lep lukac, malo deblji, baš kako treba. I cena je OK. Ali… ne volim od nakupaca, ako baš ne moram. Kad sam stig’o dovde, da prošetam još malo. Možda nađem kod seljaka, pa iz prve ruke…

I luk i prodavac

I odmah pored spazih bakicu. Stoji iza svoje poluprazne tezge. Tu i tamo poneka povrćka, ali i nekoliko veza belog luka. Lep i ovaj. Cena ista. Pa čuj, problem rešen – nađoh i luk i prodavca kakvog sam tražio. Uzeh od nje dve veze luka, zadovoljan što sam posao obavio baš onako, po svom, i kretoh ka izlazu, kad čuh bakicin glas: “E, Svetlana, daj još koju vezu belog…” I gospođa nakupac se saže i, iz one svoje velike kese, dohvati joj nekoliko veza.

Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.

Share.

About Author

Comments are closed.